Полиција

— 178 —

6. тако исто и 8. 373. Казн. Зак.

Кривицу због немања шочаринског права, предвидео је чл, 17. Финансијског Правилника. 3а „извиђање ових кривица надлежна је Среска Финансиска Управа, чл. 22. та. 1. Фин. Права за изрицање казне власти из шач. 2, чл. 22.

5. 3;

а. Лице које отпочне точење пића без личног права;

6. Тако исто и лица, именована у чл. 21. прав, која отпочну радњу без одобрења из тог прописа, казниће се:

а. По односним полицијским прописима:

6. Предња казна не искључује казну из чл, 52, Закона о таксама за лично право, која се има засебно извиђати и судити.

в, За кривицу из 5. напомене уз ТБр. 62. Зак. о таксама, коју кривицу извиђа и суди финан. власт — чл. 30. правилника.

Место да изрично каже: по коме ће се пропису законском судити кривица безправног упражњавања радње, или бар прецизно упути на дотични законски пропис, чл. 30. сматрао је за довољно рећи: „по односним полициским прописама.“ Међутим, ово је баш било нарочито потребно, јер у пракси у свом питању постоји спор. То ће нам најбоље показати следећи примери.

М. Р. из Р. отвори дућанску радњу са ужичким производима Поред мезета дошло је: пиће и казна.

Пресудом среске власти од 19.-У1-1921. г. МО, 12023, кажњен је М. Р. за бевправан рад, по чл. 154. тач. !1. Зак. о радњама, са 100 динара. Ту казну одобрио је и првостепени суд.

Кажњени М Р. продужио је крчмити пиће. Среска власт казни га понова 28,-Х-1922. г, Мо, 19.157. са 150 дин. подводећи сада кривицу под пропис 8, 22. механске уредбе. Ту је пресуду одобрило Министарство,

Као што се види, овде имамо једну кривицу, квалификовану у два случаја по два разна закона: уредби механској и закону о радњама, и расматрању од две разне инстанције: Суда и Министарства. |

Настаје питање: шта је правилније2

Ми налазимо, да се овде имају применити само прописи специјалног закона маханске уредбе, а не закона о радњама, без обзира на то што је овај познији.