Полиција
— 187 —
нама; ограничавање двовласника у праву завештавања, даривања и т, сл; зајемчавање држави права првенства на куповину двовласног имања, које се на њеној територији налази; условљавање одобрења од стране државне власти за све правне радње којима се двовласничко имање отуђује и резервисање права државној власти да личност купца измени; омогућивање експропријације малих поседа у двовласничкој зони; забрана издавања под закуп двовласног имања; компликовање формалнога поступка при двовласничком поступку; оштре казнене санкције; колективна одговорност за учестале противдржавне радње и царинске кривице ит. Д.
Све ове индиректне мере за ликвидацију двовласних имања држава не може увек суверено предузимати. Правно правило за суседнички однос, да се нико не може својом својином служити, ма колике користи од тога имао, тако неограниченом слободом, да то буде штетно или опасно по друштво или за суседа му, важи не само за односе у обичном праватном праву,. него и за односе између појединих држава, као такових, Зато, ма колико ва прави поглед био симпатичан и подесан принцип потпуне државне аутономије у погледу двовласништва, па и без. обзира на досадањи значај и евентуалне користи, које је политика вођена у томе знаку показала, овај правац има две огромне махне: тешко је изводљив и од штете је по државну консолидацију. Није изводљив зато, што свака држава, која се · осећа јачом од суседне јој државс тражи што више повластица (протекцијонизам), а ако је у положају слабијег тежи за што сређенијом односима; однос пак снага између суседних. држава никад није раван и није увек сталан. Кад би се хтело: ковенквентно истрајати на систему потпуно аутономне дВОвласничке политике, сукоби би били на дневноме реду, стално: би се испитивало реципрочно поступање, примењивале реторзије, стварао би се један несносан суседни однос и резултат би био: јачи би на крају наметнуо своју вољу слабијем. Не треба губити из вида, да је за слабију страну увек боље, да. макар и под тежим услсвима има консолидовану државу, са регулисаним суседним односима путем споразума и уговора, па. евентуално још и са правом тражења заштите код Савеза Народа, него ли имати своју аутономију, али са читавим низом. "отворених питања.