Полиција

— 192 —

експерименталне администрације, која „искључује из своје доменг све што тангира владу као орган иницијалне воље, избора циља; она претпоставља мисију дану без обзира да ли је она факт групе, и везана је за сам факт извршења; уздржавајући се од сваког расуђивања о циљу, она концентрише своје силе на критичко испитивање средстава,“

Али, и ако је улога администрације ништавна са гледишта уставног, она је, у ствари, ипак од првоклсне важности, захваљујући њеној сталности (перманенцији). Док министри пролазе, ношени вртлогом политичке струје, администрација остаје; континуитет њене акције чини њену снагу. Али ова снага, која произлази искључиво из прилика, изазива против ње сумњу и неповерење.

Администрацији обично припада незахвална дужност уништавања илузија политичких људи, који долазе на власт да све реформишу, показујући им уставне, законске, административне и финансијске сметње, које прече њихове пројекте, Немајући потребну величину душе да отворено признаду своју заблуду, они покушавају да прикрију своје разочарење приписујући неуспех својих идеја опозицији, која је противна сваком прогресу, и која, под утицајем рутине, угушује најлепше иницијативе; публика свршава тиме што вели да нема дима без ватре, Такав је резултат ових неизбежних конфликата, између елемената толико различитих, оних који долазе с поља, ношени бујношћу, понекад мало разумљивом, и оних изнутра, консер“ вативаца урођених и бесиристрасних према доктрини правној, јуриспруденцији административној и традицији државној. И неслутећи ово, администрирани у оваквим приликама налазе браниоце у онима, који су им означени као непријатељи, Вршећи ревносно своје професијоналне дужности, чак и по цену изазивања незадовољства знефова, од којих може зависити њихова судбина, чиновници дају доказа грађанске куражи, која заслужује да буде истакнута у толико више, у колико врло често пролази неопажена. Моћ администрације, у случајевима ове врсте, почива искључиво у сагласности њене „акције са законима, које има да примењује, и које само Парламент може мењати,

У моди је, да се обанањује најезда чиновника у државну службу. У своме говору, изговореном у Скупштини 18, децембра 1919, г., Г. Картон де Виар био је ехо ових тужби: