Полиција

— 243 —

ништи. Ово значи, ла и у тим државама административни спорови постоје, и да су могући као и у државама са сасвим другим системом њиховог решавања, само што су и за њих, као и за приватноправне спорове, надлежни редовни судови,

. Незгода се оваког решења проблема заштите права појединаца од незаконитих административних аката налази у томе, што оно вређа принцип независности административне власти од судске, па према томе и принцип поделе власти у опште, Употребљавамо израз „подела власти“, премда је незгодан и може да подразумева деобу државне власти, јер је он обично употребљаван у правној литератури. Државна је власт једна и недељива, а под „поделом власти“ разумевамо поделу функција државне власти.) Зато, када будемо употребљавали израз „подела власти“, то ће бити 7 том смислу.

8. 2. Основни разлози који говоре у корист административног судства.

Подела је власти један од најглавнијих принципа франнуске револуције.) Њеном су се применом хтеле избећи злоупотребе власти и уједно загарантовати поштовање и правилна примена закона. Истина да идеја поделе власти није непесредни резултат француске револуције, јер су њу развијали и бранили већ и раније неки писци,“) док је у Енглеској већ била донекле

») Слободан Јовановић: „Три основне функције државне власти, законодавна, управна и судска, називају се обачно трима властима, и зато се и њихово раздвајање навива поделом власти.“ (0 Држави, 1922 стр. 261) ФСеога Меусг: „безегвеђипа, Кесјевргесбипе ипо УегуаНила зта Ешпкнопеп де 5таа!взетан, ађег Кејле зе! ба! ап рел сежаНеп“. (Љећгбисћ дез а Уепр, стр. 3)

5) Члан 16. декларације права човека и грађанина гласи: „Тоше осјеје дапз ЈаднеПе а сагапуе дез атола г'езЕ раз аззигбе 11 Ја гвраганоп #65 ропуот5 Аеетпупве п'а раз де сопз шоп“,

+, ВоНепдог (јиз паштае) већ разликује седам власти и назива их рапев рогепнајег зитта ттрстп; Води (125 51х Шугез ае 1а Гврибидие) разлику е такођер пет до шест гласти, Семо што и један и други налазг за природно, да се све те власта морају налазити у рукама једвог истог органа. То вначи да су они, стварајући своје теорије, имали у виду апсолутну монархију. Госк (Еззау еп. ступ 2оугптет!) је може се рећи први конструисао теорију поде е власти имајући у виду представничку влалу народие суверено-ти и захтевао, да се разне власти (законодавна, извршна и федеративна) повере и разним органимма; сако што сн није сматрао, као касније Мотегдијео, да законодавна и извршна власт, нрем а у рукама разних органа, треба да буду посве независне једна од друге. По њему је извршна власт морала бити увек нижа од законо-

ј«“