Полиција

— 336 —

према томе спада у надлежност административних судова“). 6) Како пак стоји ствар у погледу оцењивања вредности повода

5) Воппагд, цитирани чланак, стр. 390. — Овако је изгледа дефинитивно становиште француског Државног Савета, који се упушта ну оцењивање вредности повода, у случају да су ови законом фиксирани, јер сматра. да учињена заблуда од стране административне власти код оцене вредности законског повода јесте такођер повреда закона, коју административно судство има да отклони. Зато се у француској правној литератури често говори, да је франџпуски Државни Савет изашао из: оквира своје надлежности, која је надвор законитости, и да је почео да. испитује целисходност административних аката, што значи, да је проширио свој надзор и тамо, где нема везане надлежности за административну власт. Нашлоп је тога мишљења, само што он ову појаву оправдава тиме, штло административни судија није само судија законитости, већ и судија, „административног морала“ („тогаше адтитизтаћпуе“). „-.. 1 Таш: Меп зе загдег — каже Наштоп — Ф емегтег Р ехсез де ровуог дапз ја анезНоп де Јега 6, саг 1 а еп оште пп азресњ тога!, П ехгзје ипе лоташе аадтитануе, ди! штрозе аих адпи за агеигз. дез герјез де сопдине Чгтеез де ја а'астрнае пибпешге де | адптизганоп;, сез геојев репуеш! ролег ршв Топ дие 1е5 гег1ез 16оа1е8 ди 501: Итрозеез ди дећог5 а Р адтиз ганоп раг Је ропуог !е215]аШ!. Тапа!в аџе 165 гегјев. Јегајез пе решуеп! сшеге угзег дце 128 ИтНе5 дез абпбипопз Терајев дез адпиа га(еитв. 1е5 ргесерјез де тогане адпишабануе репуел! ујзег еј абејтдте зе ропуојг ФзегеНоппајте де | адпитагајешг дише поп5 ауап5 уп сопзјајег еззепеПетеп! дапз Ја Ибте арргесјаноп дез то 4' ехегсег ок де пе раз ехегсег зез абпфишћопз Тера1ез“. (Ргес:в, 1921, стр. 424). Међутим узме ли се за тачно ово гледиште, по коме је административне судија у истини и судија административног морала, онда се долази до тога, да административни суд није само орган за испитивање законитости административних аката, веђ уједно административној власти. хијерархијски претпостављени. надлежан за све ове операције, које је закон оставио слободној оцени админстративне власти. Ово би значило истпуно укидање дискреционарног права административне власти (које би у ствари било пренето на административно судство), али не од стране: закона, већ од стране административног судије. Ово међутим не може бити целисхдно, а није ни у духу административног судства. Административни суд инје административној власти хијерархијски претпоставњен;. он је суд законитости административних аката, и тај му карактер треба и оставити. Ако се из горе изложеног може констатовати да не може _ бити дискреционарних аката администратавне власти, хоћемо да кажемо таких аката административне власти који ни у једној тачци не подлеже: контроли административног судства, тиме се још не може ићи у крајност и тврдити, да ни дискреционарног права административне власти нема. Њега има и мора га бити. Законодавцу је немогуће везати унапред сваку: надлежност административне власти и у свим тачкама њеног вршења, јер му је материјално немогуће да предвиди све елементе свих административних аката. Али ни административни судија није у могућности, пошто је акт једном донет с обзиром на један конкретан случај, да. увек уповна и добро схвати све његове елементе. Ово је ограничење способности административног судије у осталом логична последица одељења административног судства од активне администрације. Зато је нецелисходно дискреционарно право при оцени појединог. елемента административног акта, које је законодавац дао активној администрацији, пренети на админстративно судство. У осталом то право, где и у колико га је законодавац дао активној административној власти, не може овој бити одузето од стране административног судства.