Полиција

— 385 —

да он и саслушава ова лица, било лично или преко општинског суда, као месне власти, јер свакој оптужби мора претходити истрага, а свака истрага нераздвојна је од одбрана — испита — окривљеног. Ако учитељ и општински суд не би ово учинили, дужност је школског одбора односно његовог председника да од оптужених узме реч пре изрицања казне, јер по чл. 7. устава: „Нико не може бити осуђен, док не буде надлежно саслушан, или законим начином позван да се брани“.

Х.

Суду општине вар. Уба:

По чл. 14. зак. о радњама, посластичарске радње спадају у занашске радње, и као такве не могу се упражњавати без положеног мајсторског испита и одобрења Занатске Коморе (чл. 5, 10 и 13 овог закона). За противно то ј. бесправно упражњавање ових радња прописана је казна чл. 154 тач. ! овог закона.

По чл. 24. истог закона, продаја робе може се вршити само по сталним радњама и тржиштима, саобразно закону о панађурима и недељним пазарним данима. Сваки други начин сматра се као тшорбарење, и кажњава по 5 387. тач. 1 казн. закона.

Према овоме јасно је, да је финансијска контрола била апсолутно ненадлежна да даје дозволе за упражњавање ове радње, и да је првостепени суд погрешио што је окривљеног ослободио казне само по томе основу што је имао дозволу за ово од једне ненадлежне власти. Св. Бр, 1324,

Х,

Николи А. Анђелковићу, писару општине шрољанске (срез нишавски):

Бугари, који су у смислу чл. 40 Нејског Уговора о Миру оптирали за бугарско држављанство, у року од две године од ступања на снагу тог уговора (9-УШ-1920), имали су, у року до годину дана од опције, пренети свој домицил у Бугарску.

Ова одредба уговора и данас је у пуној важности, и лица која су свој домицил по изршеној опцији пренела у Бугарску, не могу се поново враћатн у нашу државу, без нарочитог одобрења наших власти.

„Полиција“ 5