Полиција
— 420 —
ОДУЗИМАЊЕ СТВАРИ ПО СРПСКОМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНУ 7).
Кривац се за злочина и преступна дела може осудити на следеће казне: на смрт, на робију, на заточење, на затвор, на лишење звања, на новчану казну, да изгуби грађанску част, да му се одузму неке ствари, да му се забрани извесну радњу упражњавати, да се протера и да буде под полицијским надзором.
Казне: да кривац изгуби грађанску част, да му се одузму неки предмети, да исвесну радњу не може обављати, да сепротера, да буде под полицијским надзором — не могу се никад саме за себе ни појединце ни једна с другом кривцу досудити, него тек уз друге казне, па и то само у оним случајевима, где закон изриком то каже, што значи, да се ове казне као споредне могу изрећи само уз друге главне казне. Наређење законско о томе налази се у 5 38. крив. закона, у делу где се говори о злочинима и преступима. — Да додамо, да ниједан кривац не може бити осуђен на друго што, него на оне казне, које су за дотична дела законом предвиђене(5 39. крив. закона). |
Нас интересује казна одузимања стрвари.
Влашћу се могу одузети (конфисковати) само појединествари кривца и то оне: које су каквим кривичним делом произведене или којим се кривац за учињење каквог кривичног дела послужио или их на то наменио, ако су ове ствари кривца. или његовог саучесника. Ове се ствари имају или уништити: или на државну корист продати или у друге предмете преобратити на општу корист. Суд је надлежан, да сваког у од: носној својој пресуди расправи и питање о томе, — како већ, наређује 5 35. крив. закона.
Пошто је одузимање ствари по суштини својој само једна врста казне, то се на ту казну може осудити кривац само за. оно дело. за које је закон, поред друге главне казне, предвидео. одузимање ствари, које се сматра као споредна казна. Где год.
#) У листу „Полиција“ бр 3. свеска ва фебруар 1924. у чланку „Торбарење“ расправљано је о одузимању еспапа код торбарења и из велен закључак, да се одузимање еспапа по 5 319. крив. закона можепресудом наредити, кад стоји дело торбарења из 5 387. крив. закока.