Полиција

— 424 —

дела није речено, да се одузимање ствари може за свако иступно дело изрећи, дотле у специалном делу о иступима увек је назначено, за које дело посебице може бити изречено и одузимање ствари, које је само једна врста споредне казне.

Одузимање ствари не треба мешати са повраћајем ствари у првашње стање и са разним облицима накнаде штете услед кривица или са повраћајем ствари сопственику (22. глава крив. суд. поступка и др.).

Да овом приликом поменемо и случај о торбарењу, који је ту скоро расправљала полицијска власт у улози делегирано судске власти и првостепени суд поводом жалбе. У овом случају мишљење полицијске власти није било исто као мишшљење суда. Полицијска власт за дело торбарења из 5 381. крив. закона изрекла је казну новчану и у пресуди својој је одлучила, да се ствари, роба, која је износила велику вредност, као предмет, којим је торбарење извршено, одузму и продаду у корист државне касе. Првостепени суд по жалби је одобрио пресуду у главноме, али ју је преиначио, у толико, што је одлучио, да се роба не може одузети, већ да се врати сопственику. Суд није довољно образложио своје нахођење. Како је полицијска власт гледала на 8 319. крив закона, да из њега црпе овлашћење, да увек може изрећи одузимање ствари, настала је једна мала врста безциљне полемике између органа државне власти, после које полицијски органи нису добило једно ма и најкраће образложење, које би допунило управо омашу пера првостепеног суда додавањем неколико речи изостављених у разлозима суда. — Мишљење полициске власти заиста није тачно, што се види из нашег предњег излагања, јер у 5 387, крив. закона за дело торбарења је предвиђења само казна новчана о одузимању ствари ништа се не говори. — Али кад орган полицијске власти погрежно мисли и закључује, дужност је суда, да ма и у најкраћем потезу образложи ту погрешност, а не да само ништи и мења. Код спорних питања у толико пре треба разлоге дати, а покренуто питање за поједине ауторитете, ма они и небили велики, није неспорно. Дужност је суда, да образложи у толико пре, што тиме доприноси, да органи, који одлучују у нижем степену, буду свесни о побудама суда и да у будуће у сличним случајевима не треше већ законоправно примењују. Ништа неби шкодило суду,