Полиција

=— 445 —

лама или поред ових већ постоје станови за њих, имају право на ове (чл. 14. зак, о народним школама) под условима чл. 39. закона о државним службеницима, који гласи:

„Ко има стан од државног или самоуправног тела има право на станарину само у толико у колико станарина, која би му иначе припадала, надмашује вредност стана, установљену према месним приликама“.

Да би се дошло до прецизног решења овог питања треба се прописним путем обратити надлежним властима, а ово је само лично, приватно мишљење уредништва, и као такво није за зласти меродавно. Треба још видети и чл. 265 финан. закона за 1924—25, г. Св. Бр. 2447.

ХМ.

Урошу Стефановићу, писару општине г. врановачке (срез велешки):

Питање о подели сеоске заједничке утрине регулисано је чл. 9. зак. о општинама. У случају да се села не би могла сама споразумети о границама подељене утрине, решава избрани суд (чл. 9. и 11. истог закона). Одлуку о деоби доноси сеоски састанак — чл. 57. ов. зак.

Одлуком Државног Савета, од [4. новембра 1912. г., Бр. 7588., објашњено је:

„По чл. 9. закона о општинама, свако село има право да ужива оделито своја добра“.

ХУ.

Суду општине уровичке, (срез брзопаланачки):

У последњем ставу чл. 131. изрично је речено, да власти које одобравају општинске буџете не мдгу смањивати влате општинским часницима и особљу, које су буџетом одређене, те је с тога окружни оебор очигледно погрешио кад је, противно овом јасном законском пропису, смањио плату млађег писара. Противу његове одлуке оштећени се, по мишљењу уредништва, може жалити окружном начелнику, у смислу Чл. 113. зак. о уређењу округа и срезова. Ако и ово не помогне, треба покушати са тужбом суду за накнаду штете, у смислу чл. 18, Устава (претпоследњи одељак). Св. Бр. 1032,