Полиција

«

СИНА А

суд био дужан да окривљеног одмах пусти из затвора. Одлуке судске по овим жалбама доносе се колегијално, у смислу закона о устројству првостепених судова, и општински судови немају права да на њих дају против разлоге, као што то могу чинити у грађанским стварима, јер су, опет понављамо, ове одлуке извршне и за власти обавезне,

О свима овим питањима детаљно је расправљано у „Голицији“ која се редовно шаље и томе суду (и ако претплата није плаћена од 1920,), и да су одговорни часници и деловођа пажљивије пратили обавештења која се дају властима, неби учинили ову грубу погрешку.

Одговбр на службени акт од 12. јуна тек. год.

ХХН.

Душану Лазаревићу, рачуновођи општине /агодинске:

1, Одељак трећи ТБр. 394. зак. о таксама важи само за Београд, и односи се на лица која би бесправно, т. ј. противно овом законском пропису продавала туцану или млевену кафу. Ни овај нити који други законски пропис не предвиђа санкцију за оне, који би избегавали да плате ову таксу, те се с тога оваква лице не могу ни казнити (5 2. казн. зак.), али им се она може наплатити екзекутивним путем, у смислу чл. 32. зак. о таксама.

2. Законом од 7. марта 1907, г. о изменама и допунама. у уредби о наплаћивању механског (акциса) регулисано је, да се акцис плаћа у месечним ратама, према тодишњој кирији, и то: у варошима и варошицама 8 одсто, а у селима 6 од сто од ове кирије. Места која наплаћују општинску трошарину немају права на наплату акциса.

3. У случајевима, у којима су приватна лица (физичка и правна) по закону о трошковима управних власти дужна плаћати, у корист државне касе, дневницу за државне службенике, који врше њихове послове приватно-правне природе, ван канцеларије и по њиховом позиву, или законском. наређењу, дневница се наплаћује у оном износу, у коме дотичном службенику припада по чл. 41. ове уредбе, односно по решењу Министарског Савета ЈБр. 10250, 1920, год. (чл. 436 уредбе — допуна од 30, новембра 1922, год., (Службене Нов. бр. 287.)