Полиција

— 407 —

административни акти који спадају под његово право и задњестепени надзор) Главна Контрола), Ове је законоцавац овластио да покрећу административне спорове, ако су испуњени два услова: повреда законас“) и корист за појединца као последица те повреде. Ти законски услови не могу и не ће ићи у корист административних спорова о којима сада говоримо. Овластивши пре свега министра финансија да он именује државног тужиоца код управних судова %%) и одређујући затим Главну Контролу за државног тужиоца код Државног Савета законодавац је, види се, хтео да заштити државни материјални интерес. Одређујући корист појединца као услов за покретање овог спора законодавац је према томе несумњиво мислио на материјалну корист појединца а с овим упоредо на материјалну штету нанету држави, Истина да закон не каже „материјалну корист“ већ само „корист“, и да о материјалној штети нанетој држави у опште не говори, али ако би била у питању повреда закона која је донела појединцу“ материјалну корист без да је у исто време нанела и материјалну штету држави, изгледа невероватно да би министар финансија односно његов орган и Главна Контрола им у том случају устали у заштиту закона, а још мање је вероватно да би ови то учинили, ако би била у питању повреда закона, која: је донела појединцу само моралну корист. Али када би се све ово и догодило, Т. ј. када би министар финансија односно његов орган и Главна Контрола сматрали за своју дужност да се јављају као тужиоци у име државе и онда, када је повреда закона донела материјалну корист појединцу без да је у исто

ба Наставак предходно цитиране алинеје и члана: „Ако је повређен закон у корист појединца указом или министарским решењем, онда · се у име државе јавља као тужилац код Држ,. Савета Главна Контрола“.

65) Несумњиво је, да је законодавац под израз „вакон“ хтео свести не само законе у формалном већ и у материјалном смислу, т. | да је ставио у дужност тужиоцу у име државе да покреће спор не само ако је актом административне власти повређен закон, већ и онда ако је повређена законита уредба. Ово произилази већ из самог члана 23. 8. о Држ. Савету и управ. судовима, који каже: „Тужити се може: 1) што управна власт у своме акту није никако применила или није правилно применила какав закон или законитшу повреду....“.

6 И ово овлашћење није императивно, већ само факултативно, јер министар финансија у смислу закона: „може... одредити,.. нарочите органе, који ће се јављати као тужиоци у име државе... Остављање вољи једног министра установљавање једне тако важне институције, неразумљиво је.