Полиција

– ет –

одговарати. Међутим општи интерес друштва може захтевати кажњење учинилаца кривичних дела. И с тога што такав учинилац унапред зна, да држава кажњава такве радње он је одговоран, што се није уздржао од такве радње. Сматра се, да је за ову кривичну одговорност довољно, ако је кривац толико интелигентан, да је знао, да закони његове земље не допуштају или забрањују такву радњу.

Једна читава школа — криминалних антрополога и не води рачуна о слободној вољи и моралној одговорности, већ правну одговорност изводи просто из факта испољене опасвности учиниоца кривичног дела. Исто као шло појединац реагира на страни непосредни напад, тако и друштво има право да казни учиниоца кривичног дела, без обзира на слободну вољу или њен јачи и слабији степен; кажњава се просто у интересу друштва и с обзиром на опасност од криваца.

Наравно да изложена схватања одводе разним резултатима у примени, те је од интереса, шта ће се узети за мерило при оцени кривичне одговорности и утврђења величине казне. Досадашња научна истраживања се своде на то: 1. да сваки учинилац кривичног дела у колико није анормалан (т.ј! душевно болестан) има кривично да одговара због учињеног кривичног дела (било ради строге одмазде, било и ради других при том споредних циљева н. пр. да не учини поново какво кривично дело, или да се и други тиме застраше итд.); 2. да се ансрмални имају искључити из казне и подврћи нарочитом . поступању које се састоји у заштитним мерама т. |. осигурања безбедности друштвене; 3. и као најновије гледиште је да су и они злочинци из прве групе — названи као нормални у ствари из домене тзв. менталне патологије т. |. даје у ствари сваки злочинац патолошка т, ј. болесна појава.

Ово треће мишљење није још примљено у практичној примени, јер би одвело потпуној измени позитивних казнених законодавстава и изради новог законодавства, којим би се учиниоци кривичних дела огласили за казнено правно неурачунљиве, пошто су као патолошке појаве неодговорни за своје радње.

Против тога гледишта постоји у науци јак и озбиљан покрет, који овако оштре прелазе неће да прими као Научне истине, а ако се с пуним правом може признати да су наслеђе