Полиција

= 671 што су у њих ушли, да су управо казнени заводи школа за рашћене криминалитета. Морална поправка је један факат који не подлежи статистичким рачунањима, па ипак криминала статистика покушава и изводи такве куражне закључке на штету система казни лишења слободе Сам принцип у основу је врло добар: без казне лишења слободе не може бити, само је у питању практично извођење те казне, и оно је по правилу скоро свуда рђаво или скоро рђаво, те отуда и повика са основаном или неоснованом критиком. Нас као криминалисте у осталом и не тиче се чисто хришћански морални преображај делинквентове душе, већ само један такав правни преображај, да се он узаржи од поновног криминалитета, чиме правни поредак остаје неповређен; онај други преображај ми остављамо цркви. Ма имамо да кривцу предочимо штетност његове акције за правни поредак, као и за његову личну слободу: да он поштујући своју слободу поштује и правни поредак као и обрнуто. • Дер. Д. М. Суботић.

КРАТКИ ПРИКАЗ РАЗВОЈА РЕДАРСТВА У ЗАГРЕБУ Увод у „Збирку прописа о организацији редарства у Загребу“

До године 1909. била је полиција у Загребу у рукама градске општине, а полицајну је управу водио посебни (ре дарствени) одсјек градскога поглаварства.

Даном 15. јануара 1909 предузела је аутономна земаљска управа полицију од грала Загреба ув дужност градске општине, да доприноси извесни годишњи износ га издржавање редарства Те је године банском наредбом од 23-Х1 бр. 3644. устројено у Загребу кр редарствено псвјереништво, које је било директно подчињено кр. земаљској влади Оно је вршило сигурносну службу само на територији града Загреба, односно услед каснијег проширења његове компетенције и у суседним местима Червомерец и Кустошија, где је вршило сигурвосну службу заједно са тамошњим месним полицијским властима.

На вршење редарства на осталој територији Хрватске и Славоније није загребачко редарствено повјереништво имало никаквога уплива, нити је оно посредовало ма какових цен-