Полиција

= 684 —

искључује примену казне — треба приватног тужноца упутити надлежном суду ради вођења спора о накнади штете.

Св. Бр. 1020.

Ш

Суд општине Куманс«е;

По 8 35 полицијске уредбе, по којој полицијске и општипске власти извиђају иступна дела из ЈИ части казненог зак: „Сведочанство заклетог званичника и служитеља у предмету, који под његовим надзирањем стоји, јест убедително, кад он св:сдочи, да је испитаника у делу затекао, видео, или ухватио; но ипак извидети треба, да то његово сведочанство какво обстајателство у сумњу не доводи“,

Као што се из овог законског прописа види, сведоџбе, искази, рефергти државних и општинских заклетих органа сматрају се као потпун доказ само у овим случајевима:

а) Кад се дају по званичној дужности, т. |. кад потичу из вршења законом додељених им дужности;

6) Кад су основане на личној констатсо тцији, а не по чувењу, на претпоставкама ит. д („у делу затекао, видео или ухватио“) и

в) Кад нису доведена у сумњу каквих „обстојателством“, т. |. околношћу, или кад је чењеним извиђајем ова сумња отклоњена.

Пош ниједним законским прописом општинским одборницима није стављено у дужност да врше увиђаје, у смислу 8 33, полиц. уредбе — 5 их општински судови за ово одређују по свом нахођењу — као што могу одредити и свако друго лице — то се и њихово вештачко мишљење не може сматрати као доказ по 5 35. полиц уредбе, већ као и мишљења осталих вештака — који насу одборници. Између њих и ових лица не постоји никаква разлика кад је реч о квалифакацијама за вештачење, те с тога и ови морају полагати заклетву прописану за вештаке, бев обзира на већ положену одборничку заклетву. Прва је општег карактера, а друга се мора полагати за сваки случај понаособ. Од последње заклетве нису ослобођени чак ни државни чиновници кад вештаче о стварима које не спадају у њихову службу (8 56. кривич. суд. поступка и одлука Касац, Суда Бр. 3120/1898. г.).