Полиција

= 647 —

мраку извукли из блата багажна кола неког војничког одреда који је пред нама ишао, стигли смо око 23 часа ноћу у Штип. Те ноћи јављена је једна комитска чета, али моји жандарми су били тако уморни и изнемогли, да се на њих није могло рачунати тим више што је један део на путу од умора застао и тек после поноћи стигао у Штип тако, да је онда потерно оделење састављено само од Штипских жандарма.

Овде се већ види утицај комуникације: да је била већ изграђена железничка пруга до Штипа, или да је бар био већ поправљен друм, па да смо раније стигли у Штипу, тамо се који сат одмарали па онда кренули у потеру, можда би било успеха, јер би већи број жандарма одједном изашао на терен.

Како су жандарми били одвикнути од маршовања на веће даљине, јер су три месеца седели у школи, а и штедећи своје људство, наредио сам други дан одмор, а тек трећи дан смо се кренули у Кочане, где смо преноћили, а четврти пошли за Царево Село. Али није нам било суђено да ову удаљеност од Кочана до Царевог Села (46 км.) пређемо за један дан. Кад смо дошли на реку Осојницу насупрот турског села Јакимова видио сам, да је та иначе врло мала речица тако набујала и тако брза, да је нећемо моћи прећи. један сељак који је покушао да прегази реку, умало што се није пред нашим очима удавио. И тако се одлучим, да се на домаћим, примитивним бивољим колима са два висока точка, у малим групама од 4-5 жандарма превеземо преко реке. И ако је и то било опасно ради брзе и дубоке воде, ипак смо сретно прешли на другу страну и наставили пут према Црном Камену. Веома невгодан прелаз имали смо и на Злетовској и Оризарској реци. На "првој смо нашли само гвоздене траверзе место моста, ваљда ваостале од окупације, а на Оризарској реци пузали смо преко неких греда, остатака једног моста, на другу страну. Пошто смо се на Осојници дуго задржали, стигли смо тај дан само до Грљана где смо преноћили и други дан око подне стигли смо у Царево Село.

Али већ прву ноћ у Царевом Селу нисмо могли да се честито одморимо, јер те ноћи од 12, на 13. марта ударила је таква киша, а Брегалница је за час тако нарасла, да се око 3 сата ујутру са ужасним треском срушио велики дрвени мост код Царевог Села. Тај тресак срушеног моста, хуктање Бре-