Полиција

— 716 —

примири мало повериоце. Дани су пролазили, и крајњи се рок плаћања његова бејаше опет примакао. Тада Видаковић напише писмо Кнезу Милошу, молећи га да он опомене Исадиловића. То је Видаковићево писмо занимљиво толико да заслужује навод у целини, Оно у препису новим правописом, гласи:

„Ваша Свјетлост, „Всемилостивјејши Господар!

„Тежко ми ваистину пада, и врло ми је жао, што се морам управ на мога пријатеља потужити, али што знам кад иначе с њим на крај не могу да изидем. Пет година већ протекоше от како ја 44. књиге. под именом „Љубезна сцена, Г дину " Исаиловичу у Београд послао јесам, на кое су се књиге људи пренумерирали били: цена је листу ! ф. сребра, чини дакле 40 ф. сребра (: ибо 4 књиге не броим, ког су обично на 10 једна:) и ја јошч До данас за исте књиге крајцаре примио нисам! Писао сам му толико пути, и молио га, да ми новце, за исте књиге примљене, пошље, но ништа се помогао нисам. Најпосле досади ми се већ и писати, престанем, помисливши, волим и штетовати него, да се с њим, паметним једним и у прочем поштеним човеком, ја мразим, с коим се от детињства познаем. Чаба му! рекнем, љубав моја мени не допушта, да се ја на њега потужим. Но јест! дојдоше виле к очима! догоди се нам несретни онај пролетос случај, кад Дунав целу Пешту нам потопи, и ја све што сам имао, изгубим, једва сам у полноћи и живот свој избавио,

„Зато из крајне моје нужде, на ново понштем, пишем и молим преко Гд. Јакшича, да предложи Гдну Исанловичу, и да га склони намирити се са мном, говорећи у писму да ћу принужден бити, тужбу моју, ако ми не плати, Вашој Свјетлости: и ништа! ни одговора от Г д. Исаиловича, ни новаца ја не примих,

„Фато сада нека ми опрости; пријатељство на страну, ја моје новце потребујем; када дужници () ишту отмене, како да и ја неиштем от оних, кон су мени дужни. Ја сам се пред мон дужници на мој тефтер позвати морао, да ја имам из Србије от Гд: Исаиловича за књиге 40 ф. ср. примати, и со