Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година Х1. | СВЕСКА ЗА НОВЕМБАР 1924. | Број 21. и 22.

СОЦИЈАЛНА ПРОФИЛАКСА КРИМИНАЛИТЕТА,

С обзиром на досадашњи историјски развитак науке казненога права и криминалне психологије и антропологије, можемо као сигурну научну истину истаћи факат: да је поштен човек продукат социјалне еволуције и да ни у ком случају он није прост природан резултат људског живота.

То сазнање одводи нас код питања профилаксе криминалитета нарочитим посматрањима кривчеве душе и узрока криминалитета, па и усвојењу читавог система заштитних социјалних мера без обзире на строго казнено право које истражује кривце и њих кажњава, већ с обзиром на опасне људе, од којих је друштво угрожено, те да се од њих заштити, као што се штити од разних болести,

Елеменат социјалне опасности истиче се на прво место, против кога има да се отпочне борба, пре него што дође до стварног криминалитета, који повлачи казне строгог казненог врава.

Досадашње научно истраживање хоће да подели на троје све злочиначке природе: 1) злочинци по рођењу, 2) злочинци који су душевно болесни, и 3) случајни злочинци, За област строгог казненог права по најновијем учењу остали би само случајни злочинци, који се обележавају још увек као душевно здрави, јер се за урођене злочинце ово већ одавно спори. За њих се вели, као и за душевно болесне, да није „можда“ какав душевни поремећај — рђаво функционисање мозга, које наука још не може да утврди — узрок њиховом таквом криминалитету. Баш за њих се с тога тражи искључење казне јер се сматра, да се њоме на душевном стању таквог кривца неће ништа изменити. Они се стога изједначују са душевно болесним. Практично у позитивним законодавствима ово глепиште није још нигде усвојено; на против