Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година Х!. | СВЕСКА ЗА ДЕЦЕМБАР 1924. | Број 23, и 24.

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ ПАРЛАМЕНТА И ЗАШТИТА ГРАЂАНА ОД ЊЕГОВЕ СВЕМОЋИ.

(Свршетак) МЕ,

Из до сада изложеног произлази, да данашња политичка организација већине модерних држава не може бити способна да успешно одржава парламенат унутар граница његове слободе и тиме заштити грађане од његове свемоћи. Зато би изгледа нам — било потребно остварити неке друге принципе, који ће моћи са више сигурности одржати акцију парламента у границама уставних принципа и општег схватања морала и правичности. Без овога, заштиту од свемоћи парламента грађани би могли наћи једино у себи самима, хоћемо да кажемо у својој пасивној, затим дефанзивној, па чак и агресивној резистенцији.

Што се тиче права грађана на пасивну резистенцију протв примене закона противних моралу и правичности, оно није никада било оспорено, па не може бити ни данас, Сваки може, пре него што приступи извршењу наредаба једног 34кона, испитати прво његову моралност и правичност и одлучити, да ли ће његовом извршењу приступити одмах и добровољно или тек након примене принудних средстава» Захтевати од свију пасивну покорност свим законима, без обзира на њихову моралност и правичност, значило би хтети од грађана учинити робове. И за дефиништивну па и за агресивну резистенцију гра-

# [' ођећзвапсе а Ј01 — каже Ристе — езј ипе пеззесне зосјаје ; та, сћасип ез. Нбге Ф' арргесјег Ја уајеџг 4' ипе 10 е! де Гате 1ош се ди' И рошта: запз гесоштг а Ја уројепсе, рошг зе 5з0оизраке а 1' аррнсаНоп 4' ипе Јо ди. 8 сопздете сотте сопгаше ап дгон, сотте аиз5 а | ехесиНоп 4' ип асје ди' 8 сопзјаете соптаке а Ја 101,“ (Малиег, 1918. стр. 323)“