Полиција

ЊЕ __

Задржавајући се само на овом последњем пропису који нас се овде једино тиче (јер се осталим случајима из 85.-93.. не бавимо у овој расправи), прво што морамо одмах нагласити јесте, да 5: 93, Српскога Казненога Законика не прави никакву разљику између разних врста наредаба: било да је то једна општа наредба односно уредба, било да је то каква. специална наредба, увек се, у колико је реч о извршењу "наредаба полицијских или других земаљских власти, за постојање дела предвиђенога и кажњивога по 9-у 93. Казн. Зак. тражи да заповест буде закона тј. законита. У осталом, штосс тиче уредаба, сам Устав, као што смо већ горе напоменули, наређује да оне немају обавезне силе ни за појединце ни за власти, ако нису законите, одакле треба закључити да, чаки кад не би било 8-а 93. Казн. Зак. Административна власт не_ би могла једну уредбу која би била прошивна закону санкци-

Са тим значењем реч „закон, а, о“ узета је у Грађ. Законику, нпр... у б-у 409. 1 Одељак („Као и други закони наследници“), 66. 4тда. 481. (Ту се говори о „Законом делу“ деце „нужни деа“, по Про Праву, Р/Истиен 11 гезегџе): реч „закони део“ не значи „законити део“ већ део „законски“, оно што. по самом сакону мора родитељи оставити детету. Међутим, код наслеђа, израз „законски“ значи, у главном, наслеђивање по. закону, за разлику од наслеђивања по тестаменту односно уговору. Изузетно, пак, када је реч о праву деце из 5. 477. Грађ. Зак., не употребљује се термин; „закон ски“. већ као што смо мало час видели, „закони“. Има наређења у Грађ. Законику где се, у исти мах реч: „закони“ узима у смислу „законит ну смислу „законски“, н.пр. 5. 409: „деца изван брака рођена добијају право на наслеђе као и други закони (т.ј. „законски“) наследници само онда, кад би: познијим браком законим (т.ј. „законити“) она позакоњена била.

Иначе ванбрачна деца као незакона (т.ј. „незаконита“) не могу имати. права законскога (т.ј. „законскога“) на наследство ни очнно ни материно, носамо са изјашњеном вољом оца или матере“. Исто то вреди и за 5. 477.

Разуме се да оваква терминологија није ни мало повољна за јасноћу и працизност законских норама (за Наследно Право то је већ сасвим умесноприметио г. Михаило Јовановић, председник Касационога Суда, у својој документованој расправи: Право на закони део пи тшесташ рово право слободног располагаља имањем, „Архив за правне и друштвене науке“, бр. од 25. Новембра 1920. године стр. 241. и 242). Један феттипиг фесћтесиз треба. да има само једно значење, и у законодавству ваља брижљиво избегавати синонимне изразе који могу да изазову тешкоће при тумачењу па, следствено, и да доведу до погрешних интерпретација. Шта која реч значи то, у законима бар треба да излази из саме речи а не да се мора гледати на смисабдотичног законскога прописа па да се зна шта је употребљеним изразом законодавац хтео рећи.