Полиција

ЗЕТ

Према томе, кад је неки појединац оптужев по 5. 93., за. дело противстајања власти, суд ће прво имати да испита да ли је наредба којој се појединац противио законшита или не: ако је она била законита, оптужени ће бити осуђен, у противном случају биће ослобођен. Као што видимо, између два принципа, принципа ауторитеша власти и принципа законитости, српско позитивно право изабрало је и претпоставило овај последњи принцип. Неоспорно је, да је право, признато појединцима да се могу противити извршењу наредаба једне власти, ако она није ва закону основана, далеко од тога да представља једно згодно средство за увдизање, у очима појединаца, идеје ауторштета и престижа власти; исто је тако, што се тиче ове идеје и овог престижа, и са пресудом која, приликом каквог процеса због повреде 5. 93. Казн. Зак., не би дала право власти већ би оптуженога који се је према

власти показао упоран и непослушан ослободила. Српски законодавац је мислио, да оно чему има на првом месту да се да поштовање и снага у једној држави то је ауторитет закона“ то јест идеја легалности, и да само под тим условом органи власти могу, такође, уживати потребан им углед. Велики ауторитет јавних органа долази не од личности тих органа већ од њиховога својства представника и извршилаца закона. Тежити-за ауторитетом а у исто време уништавати извор

јаснили напротив за аформашаву у своме коментару Српског Устава од. 6/19. Априла 1801. г. који смо раније цитирали.

(Накнадна примедба г. Ж. Перића). Има, међутим, односно тумачења б-а 98. нашега Казн. Законика, и противних одлука, а, наиме, одлука Касационога Суда (оделења) од 15. новембра, 1908, год. Бр. 4844 и од 15. децембра. исте године Бр. 10510 (в. обе одлуке, у збирци Гојка Никатића, Жазнени · Законик и кривични судска поступак Краљевине Србије протумачен одлукама опште седнице и одељења Касационога Суда, Београд, 1911. г. стр. 62.). Али, и у тим одлукама Суд Касациони узима да незаконнтост наредбе може представљати случај из 5-а 104. 2. Казн. Законика („олакшивајућа“ односно „извињавајућа“ околност). Последња одлука од 15. децембра 1908. 5. сматра да незаконитост наредбе може чак и извинити оптуженога од казне, На тај начин, онај неповољан утицај система 6-а 93. Казн. Зак. на принцегауторитета власти, о коме се, такође, говори у овом чланку, није отклоњенни наведеним одлукама Касационога Суда; разлика је сва у томе што је значај тога утицаја, у овој јуриспруденцији, сведен на мању меру. Разуме се да, с погледом на наша разлагања у чланку, иста јуриспруденција није на: закону основана.