Полиција

15 —

4. Исхрана:

Она је увек била предмет жалбе и тужбе од стране осубеника. У пољским казненим заводина исхрана је регулисана једнообразно.

Болесници добивају нарочиту храну, која им даје 4000 калорија дневно, а то је сасвим довољно. Са здравима је мало друкчије: који раде добијају храну у 3000 калорија а који не раде храну у 2400 калорија. (Количина горивог материјала која може 1 л. воде да угреје за 10 ц. зове се калорија). Здрав човек треба у храни да добије просечно дневно око 3000 калорија. Према овом, храна у износу од 2400 калорија није довољна за одрасле, и то је разлог, те се многи жале на слабу исхрану. Да би кривци могли имати бољу и јачу храну, дозвољено им је да докупљују изван завода иу заводу за свој новац. Неке управе регулисале су побољшање исхране осуђеницима који раде тако, да оне саме преко нарочитих установа издају осуђеницима извесне животне намирнице у висини зараде од рада.

Хлеб добијају црн и то 600—800 грама који раде а 400 гр који не раде. Чорба није увек добро зготовљена.

Сваки осуђеник има свој тањир, емаљирану зделицу и кашику и цео овај прибор за јело стоји на полици у соби осуђеничкој.

5. Рад:

У пољским казненим заводима не постоји рад по казни, Радионице су створене и уређене, да би осуђеници у њима научили неки занат, од кога ће у слободи живети и који ће их моћи сачувати да не прибегну опет кривичним делима. Сем овога је рад и једна хигијенска потреба. Радионице су свуда лепо уређене, светле, добро проветраване. Осуђеници раде обично фабричке ствари: кутије за цигарете, одело и рубље за војску и т. д. Женске раде послове подешене за њих као нпр. тканине, ћилимове и 1. д.

6. Болнице:

Сваки казнени завод има свог лекара, који се стара о здрављу осуђеника, о хигијенском животу и условима у заводу,