Полиција

ИВ

ступати са свима у борбу. Одељење за заштиту државе прк Манистарству Унутрашњих Дела због непријатељског рада у земљи и ван ње имало је пуне руке посла; али је оно, на крају, било успело и оправдало свој постанак.

Наша земља природно богата и у којој има увек посла довољно и за наше посленике и за раденике са стране, имала је да издржи једну борбу, једну навалу и у страном радништву. У тешким приликама за живот у суседним државама, много тежим него код нас, раденици разних професија долазили су да код нас траже посла. Ова навала страног радништва, сасвим природно, била је на штету нашега домаћег радничкога света, који је у првим данима после демобилизације остао незапослен и изнурен од ратних штрапаца. И у колико је наше радништво приступало запославању, оно је, поред тешкоће што су све гране нашега живота биле у великом застоју због рата и окупације земље од непријатеља, у толико ипак наилазило на тешкоће, што су ненационални елементи радије примали у рад своје сународнике од раденика словенске нације.

Да би се спречила ова навала страних раденика а наши заштитили, донесен је закон о заштити раденика а на основу њега и правилник. У правилнику су предвиђени услови, под којима се могу у нашој држави запослити раденици страних држава. Суштина овога правилника је, да ниједан раденик не може и не сме радити у нашој држави без дозволе и одобрења Министарства Социјалне Политике или надлежне инспекције рада.

Ко буде одбијен од тражења рада код нас шли ко се није обратио за одобрење за рад на време, прописано правилнаком, тога наше полицијске власти протерују из земље. Ова мера волицијских власти разумљива је и сасвим је на своме месту, кад су у питању раденици који сада хоће да дођу у нашу земљу или они који су долазили по ослобођењу. Њихов долазак односно останак у нашу земљу био би на штету нашег радништва. Друго, ти раденици са стране, ненационални су елементи и несигурни политички. Без љубави за нашу земљу, они су увек склони и да раде против ње.

Али, код нас има раденика, грађана страних држага, који се к нама нису доселили после рата, већ на садашњој нашој