Полиција

— из —

завири у његову вазда добро осветљену радњу. Да би олакшао ово добро-дошло шпијунирање од стране полиције и пролазника, он је остављао по сву ноћ светиљке да горе испред вељиких огледала, која је поставио тако да се у свакоме од њих огледају његове касе и да патролџија или пролазник може у сваком, и ма коме од тих огледала, на ма коју рупу завирио. ка види касе а нарочито ако им се ко у невреме пришуњао, А ни један лопов не би био тако глуп да те светиљке погаси, јер би то тек био готов знак на узбуну која би га упропастила. И најзад — што је најзначајније — он је спровео читав један добро смишљени систем звона за узбуну кроз целу своју радњу. Ту је било малених звона која, при најлакшем додиру касе у невреме, тако силно запиште над свима вратима и прозорима, да неизоставно морају дозвати патролџију — ма колико се овај удаљио на својој линији. Исто је тако ту било и великих звона која надају дивљу дреку ако само неко додирне врата или прозоре у невреме у намери да крог њих насилно уђе. Осим тога, Мајкег је на главном улазу своје радње поставио једно звонце које је и дању звонило кад год неко уђе или изиђе; оно је било у вези са још неколиким звонцима у унутрашњост радње као и у радионици. Ово му је требало као заштита противу подневских разбојника који запрепашћују газду и помоћнике напереним револверима и узвицима „руке у вис“. Једном речју, Мајкег се био снабдео најсавршенијом мрежом средстава за узбуну која су се у оно време — па и данас — сматрала као последња реч на пољу осигурања противу крађа и која је МајКкег веома брижљиво крио од лопова.

Али је Мг. Мајкег ипак био похаран. Његов је лепи одбранбени систем претрпео пораз који је одјекнуо по целом свету. Кадифени Нед, који потпуно заслужује свој мекани и лагани надимак, је потукао све те изуме и похарао је МајКега; њему се има благодарити ва детаље које је доцније имао дрскости да објави.

За дуго — читавих два месеца — је Нед, уз припомоћ својих сарадника са „јаком спремом“, изучавао Мајкегоуш радњу и његове справе у њој. Исто је тако проучавао и навике ЖМајкегоге ни његових помоћника. И тако, кад су једне „суботе у подне Макјег и његови суседи, адвокат на горњем