Полиција

и

СРБИЈА ПОД АУСТРО-УГАРСКОМ ОКУПАЦИЈОМ.

=— Наставак. — Н

Путем наредаба, сваког је месеца наређивано, колико ће који срез одвојити волова за клање, као и свиња ва гојење. "Та се стока морала предати у одређене дане и спровођена је у централне оборе.

Нарочити потрошачи за месо, ситну стоку, живину, јаја млеко и бели смок и боље воће, биле су официрске менаже у свима варошима и командама Господа официри нису смели ни у чем оскудевати. .

Српски грађанин, са свом својом породицом принуђен је био да живио минимуму хране, само да за окупациону војску остане што више.

И док има наредаба, да је забрањено слати сланину, кајмак, сир, пекмез и др. намирнице интернираним и заробљеним, дотле су аустро-угарски војници били овлашћени да, полазећи на одсуство, могу понети собом одређене количине тих вамирница. |

Тако су села и сеоско произвођачко становништво били под великим и неодољивим притиском у сваком погледу, и уз то морали су вршити и кулук, за оправку друмова, за вучу "сваке врсте, кад год се захте.

И по варошима је владао исти принцип реквизиције п принудног откупа свега што је војној управи потребно било, као кожа, тканина, гвожђа и томе подобно. Упоредо пак са тим отпочела је и принудна наплата свију трговачких дугова и рачуна, и сличних обвеза, које су наши трговци из доба мира имали према аустро-угарским фирмама. У вези са тим уведена су заштитна поверилачка централа у Београду, и принудна старатељства над радњама наших трговачких фирми, особито оних, чији представници нису били у земљи, већ су Фтишли с војском

Упоредо са тим, и одмах при уласку окупациотих власти у Србију, декретирано је побијање српског новца, затим жигосање и принудни курсеви.

Метални новци, а особито ситни никлени повлачени су из саобраћаја, а замењивани са аустро угарским папирним или твозденим.