Полиција

_ 47 —

Извесно је да је систем француски бољи од српскога система у колико је реч о одржању реда. И доиста, српски систем даје право појединцима да дискутују о легалности наредаба власти и да им не следују, ако су оне противне закону. Међутим, може се десити, да се појединац ту превари и да мисли, сасвим погрешно, да је једна наредба или ордонанса противна закону, и за то одбија да је изврши. Истина, такав појединац неће избећи казну за противстајање власти, ако суд нађе да је поступак власти законит, али у томе није питање: оно о чему је овде реч то је да власт мора бити одмах и без приговора послушана те да, приликом извршивања мера предузетих ради одржавања реда и јавне безбедности, она не наиђе на отпор, Српски систем који, тиме што даје право појединцима да не следују наредбама власти, ако је закон њима повређен — или, што излази на исто, ако само налазе да те наредбе имају такав карактер“) — позива, на један посредан начин,

који је појединац изведен овог ослободити у смислу чл. 471. Казн. Зак.2 И доиста, не би ли се овде могло овако резоновати: ако једна уредба административне власти није законита, Казнени Законик је лишава сваке обавезне силе: појединцима стоји до воље хоће ли јој следовати или не;и у случају да јој не следују, они неће за-то искусити казну» И ако је то тако, како би могао појединац бити кажњен у случају да противстане извршењу једне такве Уредбе» Зар то не би значило посредно везати за њу санкцију коју јој закон одричер Не поричући вредност овакве аргументације, ми мислимо ипак да она није одлучујућа. Јер, ако члан 209. Казн. Зак. не тражи, за постојање дела противстајања власти, тај услов, да наредба или ордонанса администратнене власти буде законита, овај услов се не може такође постављати ни у случају којим се сада бавимо: члан 209. Казн. Зак. не чини разлику између опште наредбе (што показује и сама реч „огдоппапсе“) и једне спецпалне наредбе. У осталом факат да се појединац опре извршењу једне уредбе административне власти чије је извршење предузео један орган власти, не треба помешати са случајем, кад појединац не следује једној општој уредби коју је, колективно са осталим појединцима, позван да изврши, случај на који је, сумње нема, могао једино мислити чл. 471. ова одредба, апстрахујући сваку идеју одпора према једном органу власти, сасвим је друкчија од случаја регулисанога у чл. 209.

г) Видети у овоме смислу: Р. 0. 1152: (ор. с!. 5 545) који о овоме каже: „Погрешно веровање учиниоца, да вршење функције није законито искључује кажњивост“. „Јетре СПаиће дез Татегз, даз5 фе Атизаизиђипе ете ипгесћзтазоћре зе, зстез5! аге З!тајратксн ае5 ЈУгаегзгапах аиз“.

Али ово је питиње јако дискутовано. Исто као н Р. оол Ш152:: Втште, Веппе, Ебетага, Сиррепћеттег, Ндласћлег, Коћет, Мегћеј, Меуег, Обћаизеп, Рјефјет, Зен; сошта: НшШег, Зоћп, Тиса5 (Навод 9. 11521-а, ор. ст, 5 542, Аит. 1.). : -