Полиција

Пн А

том стисну карабин под мишку и рече двојици жандарма: за мном!

Користећи насип за жељ. пругу, ова патрола довукла се близу жељ моста на к. м. 104, пребацила се преко пруге и упутила тихо, нечујно и скоро пузећи до шанца. Писар је био напред, жандарми за њим. У шанцу тог момента тишина готово гробна, док са осталих положаја и станице треште. плотуни. Писар види у шанцу људе фронтом ка станици окренуте и тамо, у том правцу са пушкама истуреним. Он им са жандарима прилази са левог бока, и после малог размишљања виче: „ало“, које у шанцуг Из шанца одговарају, ми. смо војници, ходите амо, Не верујући овом одзиву, писар се ипак опрезно упути да из ближе види и упозна те који се јављају. Идући једном удолином, која је служила као улаз у шанац, одједанпут створи се овај међу оружаним људима, које не познаваше, и који лежаху на бедему шанца пушке истурене као напред. Ми смо ваши, лезите поновили су људи из шанца. Држећи свој карабин на готово и сагнув се најближем да га упозна. Писар, упознавајући у томе и осталима. по оделу бугарске бандите од којих најближи окрете пушку на њ, ужаснут од изненађења скоро механички повиче: комите! „удри“. Три пушке плануше као једна у гомилу која се ускомеша, а најближи баш кад се покренуо да устане простре: се мртав на земљу.

Видећи да другог спаса нема, до повући се одмах, писар је искочио из шанца праћен пљуском пушчаних зрна, која параху по површини суву земљу засејану пшеницом, која тек озеленила бејаше, и одступаше у правцу жељезничког“ насипа, очекујући кад ће га које зрно закачити, но на срећу његову избегао је опасности, докопавши се поменутог насипа, иза кога је предахнуо шаљући неколико поздрава гониоцимаиз свога карабина, који се повратише шанцу. Приспевши на. станицу писар је видео једног од своја два жандарма К. комеиз ране на образу лопаше крв, како рапортира команданту овим речима: г. п.пуковниче, тамо су комите, мене су ранили али сам ипак умакао. Г. писар и мој друг жандарм погинули су свакако. Није ми тешко због ране, већ ми је жао г. писара.. У том моменту ступи писар и саопштава команданту, да од. вода у Худову, нема ни трага ни гласа, да су на том поло–