Полиција

—- 865 —

ГЛАВА 2. ||

Прво и најглавније питање, које морамо да решимо, то је питање о државном уређењу и карактеру владе у садашњој Русији.

Влада се зове „радничко-сељачка“, поред чега је проглашена „диктатура пролетериата“, Држава се звала раније „Росијска Совјетска Федеративна Социалистичка Република“ (РСФСР), а у последње време, одбацивши национално руско име, зове се „Савез Совјетских Социалистичких Република“ (СССР). Сем тога, ма да се у Русији налази седиште управе МШе-е комунистичке интернационале комунистички поглавари Русије званично и непрекидно тврде, да је руска влада апсолутно одвојена и независна од П-е интернационале, као што и од нове т. зв. „сељачке интернационале“. |

Највад, поред безбројних закона, декрета, декларација»и Устава од 1918. год. постоји нови Устав од 6. јула 1923, године, |

По том Уставу имамо четири врховна органа власти: 1) Скуп совјета савеза социалистичких република; 2) Ваши цен- | трални извршни комитет, који се бира од стране Скупа и сада се не јавља као целина, као што је било раније, већ се дели на две колегије: Савезни Савет и Савез Нација, који су равно правни и самостални, али ни њихов положај, нити функције нису тачно одређени у закону; 3) Президиум вишег извршног комитета и 4) Савет Народних комесара. На местима у појединим републикама и другим засебним јединицама, које улазе у Савез. постоје аналогични органи. Веома је мали број законих Џрописа, који регулишу. односе и поделу власти између централног органа и органа појединих чланова федералног савеза. Према постојећим прописима имају и једни ин други у више случајева готово подједнаку компентенцију, те апсолутно није јасно, на који начин код оваквог паралелизма могу да се реше сваковрсни конфликти,

Видићемо сада, у колико уређење совјетске државе, које је прописано у закону, одговара фактичком стању ствари у истој држави. Гу постоји низ питања, наиме: !) да ли је совјетска држава заиста фодералистичка; 2) да ли је она заиста