Полиција

= 301

И онда су предузимати нови покушаји за пребацивање «свежих трупа, по речма непријатељског извештаја, увек под врло тешким приликама. Кад се успело доћи до српске обале, и избацити трупе, ваљало је отуд враћати рањенике.

Под 8. октобра прибележава се такав један транслорт рањеника, са назначењем броја: 500

И кабл, што су га хтели преко Дунава превести прекинуо се такође.

Сад су дошле на ред београдске куће на дунавском крају, како би се срушили и ти заклони српских трупа. Оне су све рушене концентрисаном ватром из топова. —

Али се за то и даље гинуло на страни непријатељских трупа.

Заузеће Београда ваљало је платити великим и скупим "жртвама.

Улична борба, те је жртве само увећала.

Ништа боље није ишло ни Немцима на Циганлији, чије че губитке морао лично саслушати цар Виљем | кад је у јануару 1916. са Калимегдана посматрао правац наступања немачког "ХХВН. корпуса.

Овај аутентични опис „Освојење Београда“ завршује се овим речима: (страна 61).

„Губици наших, као и савезних немачких трупа, како за време превоза, тако и у току борби које су настале, били «су врло знатни („зећг бедешјеп“). Од 8. корпуса страдали су, сасвим природно, највише пијонири и 59. пешад. дивизија, која је прва превезена. А од ове је највише губитака имао пешад. батаљон Ш/74. Овај је батаљон пред почетак превоза имао стање: 33 официра и 1180. војника, а изгубио је од тога до 9. октобра 12 официра и 473, војника, од којих 2 официра мртва и 88 војника, а 4 официра и 197. војника нестало, који су готово искључно нашли смрт у таласима Дунава. Следећи највећи губитак биће да је имао батаљон пољских стрелаца мо 15. Врло је осетно закачен и пешадиски батаљон 1У/84. који је до 9. октобра изгубио 43 мртва и 205 рањених“.

Наравно, ово су само губици најситнијих јеаиница. Има „их још доста!

„И ако су ове жртве по себи велике, то оне, с друге „стране изгледају незнатне, кад се узме у обзир величина задобивеног успеха!“ — теше се освајачи Београда из 1915 год.