Полиција

— 381 —

— Остало је га њу и другог задовољства, и ја се старам. да такој лепотици време не буде дуго...

Агнеса осети сву горчину тренутака; приора сву снагу дука и тела, па прозбори Нунцију:

— Ко не брани свога права, није га достојан! А ја морам _бранити нешто више од права: част. Добро знам да Богу угађам кад чиним ово.

Изговарајући последње речи, Агнеса изви своју дивну десницу високо, па је муњевитом брзином спусти, те по образу војводе Тануша пуче ударац који одјекну црквом.

Све то би у тренутку. |

Тануш се не могаде разабрати, нунције пребледе, Грациона бризну у плач. други се гледаоци уплашише. а Моз и његов друг севнуше очима, десницом стегнуше балчаке од мачева и искорачише напред, спремни да исеку све живо што би покушало да се Агнесе дотакне. Она виде црвенило на образу узурпатора, чу плач охоле Грациозе, окрете се десно, на главу баци велики вео с којим је дошли, па хитрим али достојанственим кораком изиђе. Устопце за њом иђаше Моз с другом,

Тануш се освести. Нунције опази како почињу покрети његових мишића на лицу и на рукама, па, да би спречио даља зла, спусти руку на раме Танушу и рече му одлучно:

— У име Исусово — остани код мене!

Тануш стаде.

А глас о свему прође градом пре но што Нунције с Танушем изиђе из капеле. Сваки је могао слутити тежину увреде коју је Тануш учинио слабој жени, а већина у души одобраваше поступак Агнесин.

23

Догађаји су се развијали неочекиваном брзином.

Срећно одбивши упад угарског краља и обезбедивши северну границу за много година, Душан поведе војску у средину земље, где већи део распусти на одмор, заслужен после два рата. А видећи како Људевит и Ђура с чуђењем гледају на то, он им рече:

— Не брините! За посао који нам предстоји имам довољно одморне војске; она нас чека у Призрену. Знајте: