Полиција

(сесије), има Президиум вишу законодавну и управну власт «чл. 25, 26, 18 и 33. Устава), само са неким ограничењима (чл. 17, 20, 30 и др.). | +

Најзад, поред горњих врховних органа стоји „СНК“ („Сов"нарком“, тј. Совјет Народних Комесара), који је у току прве „ере играо колосалну улогу и имао готово диктаторску власт.“ Према новој конституцији он је орган Савезног Цика и виша „извршна власт, али у исто време има и широка законодавна права, због којих и сада мора да се сматра такође као Врховни Орган. Као и свој Президиум и њега бира Цик,

Сем споменутих виших органа или још и најразличитијих Савета, Комисија и Управа. којима су поверене изванредно важне државне функције и који се-базирују такође на изборном начелу, и све то опет говори у корист признања, да је Русија заиста совјетска држава.

Али већ у законским прописима валази се нешто, што вије у хармонији са горњом тезом, и ако пређемо на слику, жжоју даје совјетска стварност, одмах ћемо видети потпуну дисхармонију.

Пре свега, Русија има више од 807, сељака у становништву; ако би у овој држави постојао прави совјетски систем та би били подједнаки услови за изборе делегата како ватрошких, тако и сељачких, то би претежна већина изабраних „делегата свагда припадала сељацима, а међутим сељаци — делетати на Скупу Совјета јављају се само као реткост и изузешак.

Даље, да би становништво ма да у лицу својих совјета могло најбоље изјавити своју вољу, за то би био потребан «систем непосредних избора. Али по Уставу избори нису такви а нарочито за сељаке, код којих до избора делегата за Скуп "Совјета долави само путем четири — степеног гласања. На тај начин преставници сељачких совјета само у малом броју“ улазе већ у губерниалне скупове совјетских делегата, а међу тим чак и ти губерниални скупови по закону (чл. 9.) бирају једног делегата на 125 хиљ. становника у исто време, када варошки совјети бирају једног делегата на 25 хиљ, становника, Нема, дакле, у Русији ни непосредности. нити једнакости у праву гласања и све то, као што смо видели, директно је. управљено против сељачких совјета. Јасно је, да је на тај жначин у садашњој Русији готово поништена свака политичка хулога сељака и њихових нижих совјета.