Полиција

ПОЛИЦИЈА

Хлаја 5 ~ ЗНА, ЗА ји На оп МР ЊА

"вАКОН и | СТВАРНОСТ · а совјетској РУ сији

Покојни руски о тињ Д-р: Богтав Кистјаковски ' 5у својој познатој и дубокој- књизи '„Социалне; науке и: право“ правилно је подвукао, да: се полицијска држава; нарочито ка. рактерише брижљивим: свестраним туторством државне власти над потребама и:интересима својих држављана, "Она осе у'кот: лико меша у» сваку; ситницу живота, убија сваку личну и друштвену „ивициативу и њу замењује фрормално-кавуистичком регламацијом, да њено: туторство постаје потпуно: неиздрж љивом. у Љубоморно о штитећи · све своје! 'прерогативе, "она сматра сваку иницијативу од стране друштва као покушај на своја: "права и: пуномоћа, те “вбог „тога; води непрекидну борбу с друштвеним установима и на тај начин изазива су“ кобе и'ствара:деворганизацију“.') 5ЈЕ 5 "

(Све што смо» досада видели и оценили, потпуно» одед“ вара: наведеној карактеристици само с: том разликом, - што поред формално-казуистичке регламантације више је предмета остављено "на 'увиђавност и: самовољу ' владе. На“ тај начин бољшевичка: држава (не: губи свој полицијски и и већ: газсамо сједињава: са правнтм и деспотизмом.

И ако: смо Русију прве; ере карактерисали у. 19109, годо као деспотичку; полицијску државу, сада смо: се убедили, да та: При ИЗП важи иза Бату унои пиану! еру. а)

ГЛАВА Ш, Као једна год најглавнијих ознака културног стања државе: и висине његовог правног поретка свагда се јавља облик њеног во иза а про. северна јер. рђави и нв судови:

1) В. подр. усини „Криза“ ; "стр. 13и 23.

2) Тоздепз, стр. 22—23. Исти су закључци и других независних писаца, који су се бавили анализом садашњег правног уређења Русије, В. на пример, Наимашев, „Зборник“, стр. 184—185.

„Полиција“ 1