Полиција

=“ 698 —

поменутог закона; 6) за повреду прописа из чл. 27—35) и: в) за крађу.

Казна за потрицу новчана је и одређује се на начин прописан у чл. 5. и 6. овог закона, али ни у ком случају не може прећи максимум казне за иступна дела (5 1. казн. зак.):: у противном случају, т. ј. ако би ова казна износила већу суму, има се поступити по чл. 22. помен. закона, који наређује да се цео предмет пошаље државној иследној власти ради вођења истраге за дело преступне природе (поништење туђих ствари).

Питање о накнади штете расправља се одвојено од кривице, и то само на тражење оштећеног, док се кривице извиђају по званичној дужности (чл, 2. и 24).

(Св. бр. 7535.

Х Суди општине ресничке:

Одлуком Касац. Суда, од 15. априла 1899 г, бр. 1475, објашњено је:

„Питање о сведочењу јасно је у начелу регулисано прописом 5 235. грађан. суд. пост., по коме се сведоку способном за сведочење оставља потпуна слобода у делању, т. |. да као позван сведок сведочи, ако то хтедне да учини, или да не сведочи ако то неће, наговештавајући му уједно и последице које би по њега могле настати, услед несведочења. Према томе погрешно је гледиште, да сваки онај који се за сведока позива, мора и да сведочи... Али кад сведок, изјављујући да неће да сведочи, тражи да се користи правом, које му даје 8' 235. грађ. суд. пост., онда му суд то право не може одузети“.

Јасно је, према овоме, да се поједина лица не могу принуђивати на сведочење и полагање заклетве у грађанским. споровима.

Св. Бр. 1839.

ХИ. Суду општине Дуга Пољана:

1. Расписом Мин. Ун. Дела од 22. јануара 1924. год. УБр. 983. наређено је, да на дан државних празника све радње имају бити гашворене преко целог дана.