Полиција

= #33 —

|. а. В.; уредбе које се тичу полиције морају бити опет по--

· тврђене од Ноте Зесгејату, Министра Унутрашњих Дела. Та: иста тенденција се осећа и у Сједињеним Државама Северне Америке. У Француској напротив, одлуке локалних власти све без разлике подлеже потврди надзорне власти. М. Нецплог вели о томе: Пе ргејесЕ шегујетј, дап5 (#ошје5 1е5 ргоседигев Феехесићоп еб пеп пе реш зе [аге зап5 |ш“. То је што се тиче самог права потврде одобрења. А сада после тога долази друго једно питање. Ако би се случајно десило, да су локалне власти. у својим одлукама прекорачиле надлежност или повредиле Устав и законске преписе или погрешно интерпретирале законске прописе, да ли надзорна власт у том случају мора да потврди такве одлуке или је дужна да их привремено обустави или најзад има право и да поништи такве противзаконите акте и одлуке локалних органа. У оваквим случајевима, узима се обично, да надзорна власт има право и да привремено обустави и да поништи незаконите акте и одлуке. Али то није сасвим тачно. Треба разликовати право привремене обуставе од прва поништења, касирања, одлука. То није једно исто. И зато активној управној власти треба дати само право да. може привремено обуставити незаконите акте, а не и право.. касирања. То право анулацаје треба дати једном телу, које је објективније и независно од активне администрације, на пр. у Енглеској право касирања нема надзорна управна власт него редован суд. У Француској надзорна управна власт, — префект и Министар Унутрашних Дела, — може да обустави и касира све акте. За то је главно, да би се очувао принцип самоуправе, да право касирања никад не треба дати надзорној управној власти, јер та активна управна власт са тим правом | редовно чини злоупотребе. То је' случај са актима, који се“ проглашују за неважеће са гледишта гаконитости, — правне стране.

А шта је са актима, који се проглашују за неважеће са. гледишта целисходности, опортунитета.2 Код тих аката обично - се тражи: 1) да су сви ти случајеви, у којима се појављује питање целисходности, законима тачно предвиђени, 2) да се код тих аката врши од стране активне управне надзорне власти и обустава и касирање, јер суд, било редовни или управни,

нема довољно разумевања за моментане потребе и могућности“