Полиција

— 740 —

' Вемћејету), делећи децентрализацију на децентрализацију раг теојоп и децентрализацију раг зегујсев.

У Италији, на пр. проф. С. Реггап5, у слободи одлучивања и рада локалне управе гледа битни услов (сопа шпе еззепдаје) самоуправе; и вели на једном месту „ГР ашагсћја 2 1 фапно девћ Јин Госан а! ехегсНаге соте Гого рговпе, ћаплоп! рибћеће сотрезе пеПа сепегаје везНопе, адтиизтануа деЏо Зтајо, соп И ђема пеПа Чејегпупадта деПа уојота е Нбепа а топтето џе!' адопе““) Слично и проф. Н. Мазгка вели ва самоуправу. „Зштинса аптииобаза да 56, Фрепдетепје сј56 дела дегегтипадпе аеПа ргорпа уојопфа, соз; сће 51 ртезеппосрте ргодоћ 4! ип пзпнајо Шегатепје уо1ц(0“,2)

У Русији царистичкој, једни. су као представници друштвене теорије, тврдили да самоуправа може постојати онда, ако се природни круг локалних тела строго одели од државног круга. За њих је самоуправа опет „право самоорганизације; други, су као представници државне теорије, гледали у локалним телима, тела која је држава створила, да би лакше и боље могла, да оствари и заштити своје државне интересе, За њих нема разлике између „собственмшми дблами“ локалне. управе и „дблами препорученми ећ государством“ и зато. самоуправа постоји само као „управљенје коронное — др. жавна управа. Мишљење ове друге групе било је владајуће. у царистичкој Русији.

У Енглеској и Америци, већина гледа као битне ознаке. самоуправе: |. право сваке локалне заједнице да бира себи чиновнике, 2. права и дужности локалних тела одређена су тачно законом, 3) локална тела врше законодавну власт (Оодпом, Јепка, Маћћем5). —

Ово су у главном типична гледишта т. зв. буржоаских либерала и конзервативаца у државно-правној науци, Од њих се потпуно одваја солидариста [. ОПџгић који са својим „1п(егдерепдапсе зосјаје“, стоји у блиској духовној веви са револуционарним синдикализмом и социјалним аутономизмом. Он држи, да самоуправа настаје онда, када има у локалним телима агената са законодавном, судском или административном наде

5) С. Т. Беттат. — 17 Аттиноћавите Јасоје 4п Нана. уој. 1., Радоуа, 4920, р. 3637. 3 Н. Магсћа. — 1: 1 ио ашпасо деј“ аштагсћа. Модепо 1904, р. 105.