Полиција

— 145 —

страховиту поплаву, тако и онај, који је изручно боцу воде у надошлу воду у циљу да тим појача поплаву. А он би, по учењу ове теорије, морао бити осуђен, јер је и том незнатном количином квантитативно појачао воду и тиме испунио један услов поплаве. Па не само у том случају, већ би он био осуђен на смрт и онда, ако би се консектвентно извело учење ове теорије кад би само пљунуо у надошлу воду, јер би и самом пљувачком колико толико појачао квантитет воде и тим испунио један услов поплаве! И ако у теорији можда и тачни и логични, оваки су закључци за практични живот најблаже речено комични.

2. Теорија једнакости сопашо зте диа поп разликује се од предходне у томе, што ни све услове, који су од интереса за кривично право, не сматра за узроке последице, већ само оне који испуњавају за то одређене погодбе. Наиме, она их дели у две групе: релевачтне, а то су они без којих последица неби наступила, или, ако би наступила не би онако и у оној мери као што би то био случај уз садејство дотичног услова, и прелеваншне, а то су они без којих би последица наступила исто онако као кад би и они садејствовали на њеном произвођењу за што су пример горе наведени случаји са пљувачком и боцом. Зато се само релевантни услови имају сматрати за узрок последице, и они су по својој узрочној важности сви међу собом једнаки, јер су сви неопходни за њено произвођење. Отуда овој теорији име: шеорија једнакости сопфто зте аиа поп. Услед тога, ако би један од тих релеван тних услова била људска радња, онда би се она имала сматрати за узрок последице у кривично-правном смислу.

С појавом ове теорије изгледало је да решен проблем узрочности у кривичном праву, па је због тога она била симпатично примљена у круговима правничког света и била постала тако рећи владајућа теорија, коју је чак био прихватио немачки царевински суд, а затим усвојио и најновији норвешки казнени законик. Али и поред све симпатије на коју је наишла она је убрво изазвала против себе јаку опозицију, јер се њено учење није моглло у пракси доследно извести, а да се тиме у знатној мерн не повреде осећаји правичности. Примера има за то безбројно много, особито кад су у питању та. кривична дела квалифицирана последицом. Тако нема ни једног судије