Полиција

— 748 —

И ако духовито и оштроумно конструисана ова се теорија не може усвојити, јер је и нетачна и неправилна. Нетачна је јер се заснива на нетачној поставци да су две радње, две појаве, које долазе једна за другом, истовремене. Бацање у ватру и дејство ватре не долазе симултано, већ сукцесивно, пошто је потребно прво да А баци Б ка ватри, затим да Б падне у ватру, па тек онда да ватра отпочне своје дејство Зато изеђу бацања, падања и дејства мора протећи ма и најмање време, Ово у толико пре ако је бацање учињено са извесне висине или даљине, и ако жртва није непосредно пала у ватру, већ се доцније сама претурила у исту услед несвесног стања створеног падом. ;

Али овој нашој примедби имало би места само онда ако би се појам истовремености схватио као најнепосреднији логички закључак здравог разума, Међутим појам истовремености може се схватити још на два начина. Прво, што ће се узети да се радња лица А не свршава самим актом одбацивања Б од себе, већ да се она продужава и даље све дотле докле се жртва креће под њеним дејством, т. ј. док не падне у ватру. У том случају доиста постоји истовременост између бацања и конкретног дејства ватре. Да, пак, ова теорија схвата истовременост на овај начин види се из једног другог примера, који она у своју корист наводи, а чија се истовременост може објаснити једино овим путем. Ето тога примера. Лице А пошаље лице Б, чију смрт жели, преко реке Х да му донесе неку ствар, али га упути да преће преко моста који је био склон паду и коме је требало мало појачати тежину па да се сруши. И доиста кад Б наиђе на мост овај се сруши и Б погине. Слање преко реке, као посредан услов смрти, и ломљење моста, као непосредан узрок последице, истовремени су само тако, ако се призна да се радња лица А продужава све дотле док Б не пређе реку, узме дотичну ствар и донесе је лицу А. Но ако се истовременост схвати у том смислу, онда се то "дејство мора признати и маћехиној радњи у горе наведеном примеру, јер се пасторак непрестано креће под њеним дејством све дотле докле се из шуме не врати и не донесе јој јагоде. Из тога би даље изашло да је слање у шуму истовремено са конкретним дејством грома, и да је маћеха убица свога пасторка. А од таквог закључка ова теорија бежи као ђаво од крста