Полиција

— 790 —

покућанстна у њој с великом библиотеком; и ако је оставио сина ученика ван Београда као јединог и неоспорног наследника — ипак је питање о завештању узето било озбиљно. Позвана да о томе каже своју реч, Београдска је Полиција приступила тражењу тестамента. Они који су питање о томе изнели, дали су у исто доба и упуство где тестаменат треба тражити,

— Покојник нам је — рекоше они на наша питања о евентуалном завештању увек одговарао: „Кад мене не буде поред вас на свету, мој ћете тестаменат наћи у Светом Писму!“ Према томе нека власт претресе његову библиотеку.

Тако је и учињено,

Члан Врачарског Кварта с једним писаром приступи савесном прегледу бројне библиотеке, која је била у засебној кућици у дворишту, Кућица, · коју је доктор, за успомену на своја путовања морем, звао „каита“ имађаше само једну собу; она је служила и за библиотеку и за пријем болесника. Сад је на њеним вратима стајао поверљиви жандарм, док су поменута два чиновника вршила преглед књига унутра.

Нелитерарним је прегледачима ваљало употребити много времена на тај посао. Они су и најмању брошуру и свешчицу отварали да се увере: није ли, може бити, Свето Писмо. Доктор је недавно био штампао Хигијену за своје слушаоце у Војној Академији. Разуме се да је у својој „каити“ имао приличан број примерака тога издања. Прегледачи су сваки лист свих тих примерака уз похвалну савесност преврнули...

Једног тренутка, наравно, доспеше и до књиге на којој се јасно могло прочитати: Свето Писмо.

Утврдивши да је прва половина задаће извршена, чиновници стадоше лагано и пажљиво окретати лист по лист ове свете књиге. Дођоше у том послу и до последње стране, а не наиђоше на рукопис тестамента, Не бејаше чак ни друге какве хартијице или ма каквих забележака.

Пошто су се, продуженим радом, уверили да нема другог примерка од тога дела, чиновници, заморени, изиђоше у двогде се радознало очекивао резултат њихова тражења.

Изјавише да Светог Писма има али да у њему траженога тестамента нема. “

Члан Полиције озбиљно заврши изјаву.

%