Полиција

— 802 —

данас, а та је, да забавља масу и да до пароксизма узбуђује ниске страсти бића људскога.

Уз поучне филмове, које публика особито не воли, и који нису кадри да задовоље њене прохтеве, имадемо забавне филмове, мимодраме.

Глупост извесних комичних филмова, који су веома уважени и привлаче масе, управо је невероватна.

Мимодраме сачињавају већину приказаних филмова. Међу њима може да се нађе и по који добар филм. Има их, који

' су лепо инсценирани, драматски врло занииљиви, али је сам

догађај глуп и развој ванредно наиван. Ријетко се приказују скарадни филмови у законитом смислу речи, јер се власници њихови боје казне.

Али међу мимодрамама инспирисаним по модерном позоришту или по роману имаде их много, који су ванредно погибељни и против којих ваља да устану сви ови, којима је до добробити морала. Ми хоћемо да говоримо о дневном приказивању филмова буди једноставно сензуалних, буди отворено неморалних или порнографских, који привлаче велике масе гледалаца и брзо сију у њиховим душама корупцију. Приказују се младежи једва дораслој до пубертета, а често и дјеци, живе слике неподносивог реализма немогуће ситуације, производ маште у делирију, сцене, које немају ништа реалнога, те усађују у слабо култивиране душе криве и погибељне предочбе, Приказују се призори силовања, мучења, двобоја, крађа, провала и уморства. Коначно се сваки час приказују љубавне згоде, провале страсти, призори прељуба и слободне љубави, као да су то основи моралнога а друштвенога реда,

Кинематограф не преза ни пред тим, да прикаже голотињу. Неморалност филма не изражава се само у томе, него и у самом наслову. Цитирамо како нам пада на ум: Слободна љубав, Љубав апаша, Венера Афродите, султаница и љубав.

Заводљиви наслови назови умјетничких филмова показивају под лажним видом хисторијских догађаја сцене похоте и оргија. Зар нисте видели како наслов Толстојевог „Ускрснућа“ служи као претекст целом низу сцена из блудилишта2

Наслов се надопуњава кратким разјашњењем као: „Драма потресне истинитости, чије реално приказивање подиже страх до максимума“, или „Романтичан догађај, који нас срди и