Полиција

Ево неколико исписа.

„После Ниша — приповеда Ламартин — улази се у лепе пданине и у океан шума српских. Ове се прастаре шуме пружају свуда около, остављајући да се вијуга само један велики пут, који је недавно просекао Кнез Милош. За пуних шест дана ми смо се губили у овим величанственим и сталним хладовинама, не имајући другог изгледа до бескрајне колонаде огромних и високих стабала букових, неизмерног лишћа које се љуља на ветру, низове брежуљака и планина, једнолико одевених вековним храстовима.

„Само у одстојањима од прилике на пет до шест миља, силазећи у долину мало ширу и где се вијуга која река, наилави се на велика села у шуми са по неком лепом кућом, белом и новом, које почињу на изласку из планина; види се по која мала црква и попова кућа — што се све пружа дуж красне реке и у средини ливада и поља с лубеницама. Становници, седећи на дрвеним клупама испред својих зграда, раде различите послове; њихов лик, и ако благ и доброћудан, има нечег оштрог, енергичног, поноситог, што одмах подсећа на народ већ слободан и достојан да то буде потпуно...

„Тек што се изиђе из шума, где ниче један нов и слободан народ, човек зажали што га није познао дубље, и пожели да заједно с њим живи и да се уза'њ бори за његову рођену независност, истражујући с љубављу откуда је овај народ настао и какву су му судбу досудиле његове врлине и провиђење...

„У средини ових прастарих шума и у дубоким кланцима, где се и не помишља да има кога живога осем дивљачи често сам сусретао гомиле младића и девојака, које иду заједно певајући своје народне песме од којих нам наши тумачи преводише по нешто речи. Они прекидаху за тренутак своје певање да нас поздраве и да посматрају наш пролазак; по том, кад бисмо ми већ минули, они би продужили својпути песме, а сенасти би сводови ових вековних храстова и стене крај потока одјекивали још задуго од овог певања у пуним тоновима и с монотоним рефренима — што обећавају дуготрајно блаженство овој земљи. „Шта то они кажу“ упитах једног дана драгомана који разумеваше њихов језик. — „Го-