Полиција

— 913 —

О СВЕДОЧЕЊУ ЧИНОВНИКА.

Формулисана су питања: — да ли се за сведочење чивовника ма код које државне или самоуправне власти и ма по каквом, кривичном, грађанском или дисциплинском поступку мора унапред тражити допуштење да чиновник све-' дочи; — од које се власти то допуштење тражи; — и дали чиновник ма код које власти може одбити да сведочи, ако не буде тражено претходно допуштење његовог сведочења и ако за то допуштење није плаћена прописна такса.

Треба двојити давање службених извештаја од сведочења. Чиновник је дужан да свима надлежним властима даје тражене службене извештаје преко надлештва у коме служи, пазећи при томе да своја сзанања и податке, у колико су то службене тајне, не достави тим начином ненадлежним органима, за које то мора да остане тајна. У сваком таквом спорном или сумњивом случају треба тражити инструкцију своје старије власти,

Сведочење се јавља поводом грађанске тужбе, приватноправне тужбе, поводом отвореног кривичног ислеђења, каом при административним расправама. — Претпоставља се, да се сведочење увек врши само код власти, у правом смислу речи „власти.“ Према томе сведочење не може бити код самоуправне власти по пословима из чисто самоуправног делокруга, већ само но пословима из пренесеног делокруга од државне власти у границама закона.

Да би пак чнновник могао сведочити (наравно о ономе што је у служби сазнао) ма код које државне или самоуправне власти, потребно му је под извесним условима нарочито одобрење. — Најновији позитивни пропис о томе налази се у члану 91. закона о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда, којим су ранији разни прописи о томе укинути. По томе наређењу законском државни службеник је дужан чувати службену тајну без обзира да ли је у активној служби или не. „Под службеном тајном подразумева се све што је службеник у служби и у свом званичном положају савнао, и из открића чега би се могао осујетити успех државне службе или би нначе за државу или њене интересе или за поједине штетнс било.“ — Дакле на-

„Полиција“ 3