Полиција

0 Рт

великоварошкик станова, може се наћи и у другим земљама, али је он у Америци безобвирнији, дивљачнији и често удружен у банде. Постоји нада, да ће се ипак доскочити овим типичним револверским јунацима, „гшптап“ — има, друмским разбојницима и хајдучији, ако буде донет давно очекивани закон о ношењу оружја. Али се никакво оправдање не може наћи за оне злочинце, који потичу из бољих сталежа, из сређених околности: за „експерименталног“ злочинца и за убицу „из спорта“. Психиатер ће, додуше, одмах ставити „тога! јизапну“ — моралну неуравнотеженост, али ће народ. ипак бити и остати узнемирен, јер јавно мишљење тражи, да му се кажу и крајњи разлози. Вавдан се објашњења јављају. али она нису никако довољна,

Једни траже разлог у емоционалној неуравнотежности америчке омладине; други, пак, овначују баш незасићену чежњу за емоцијама, која се појављује у ј“диоликом домаћем животу, за прави разлог тога зла. Данашњи великоварошанин потребује, како то РПагоу истиче у својој многочитаној књизи „Злочин“, емопије — узбуђења, као што тело потребује храну. Судија А. Ј. ТаПеу који је познат по својој крила-. тици о Америци, као „земљи, у којој је безакоње највише· раширено“, чини одговорним за подивљалост младежи, избацивање религије из школа. „Ми смо“, — вели он, „из кукавичлука, да не би једна религија нашкодила другој, ову посвеизбацили из наших школа“. „Наши млади злочинци“, додаје“ он, „расту без икакве религиозности, као незнабошци“. Трећи“ опет окривљују родитеље, што своју децу не знају држати у запту. „Требало би“, тако узвикују ови, „родитеље, као праве кривце, затварати у казнионе и слати на губилишта“ Али,. ма колико да су различни погледи на омладински криминалитет, ипак се сви слажу у једноме: да се млади злочинци у страховитој мери множе, на супрот свих завода за поправку“ младежи и свих судова за омладину.