Полиција

виа

= 3 —

цина најчешће питања: о врстама и квалификацији повреда; о употреби и дејству појединих врста оружја или оруђа; о траговима злочина: траговима крви, семена, погани и т. д.; о утисцима и отисцима појединих делова тела или предмета; о длакама, метцима и т. д.; о последицама повреда; о појавама на лешини; о старости и идентичности живе или мртве особе; о декомпозицији и реконструкцији лешинских делова; о мерама телесне висине, за живота по нађеном костуру и т. Д. ' Као спорна питања јављају се често у полицији и суду

и пишања о душевном стању које особе, и тражи стручан ·

одговор од лекара. Главнија и чешћа питања из те области јесу питања: о физиолошкој и патолошкој, моралној или интелектуалној незрелости; о способности за сведочење (еезјано); о способности или неспособности за располагање својом особом и својим имањем; о душевном стању особе при грађењу тестамента; о способности ва располагање туђим имањем — нарочито малолетника — (ФШзрозно); о неурачунљивости (птршабшаз), о душевном стању особе при склапању или разводу брака и т. д.

Као што видите, област Судске Медицине је веома пространа, а шири се (и по врсти предмета и по методима испитивања) све више. Зато се у новије доба од лекара као стручњака у полицијским и судским питањима тражи нарочита спрема и богато искуство — богатије, него што их је он могао са својих университетских студија у праксу понети, У напредним државама постоји већ давно и нарочита институција Т. 38. „полицијских“ и „судских лекара“ — са специјалним квалификацијама у тој струци. По њој имају полицијскн и судски лекари једину и искључиву задаћу, да проучавају и оцењују полицијска и судско-медицинска питања пред властима.

|.

Према овоме могло би се мислити, да се у медицинским питањима пред властима полицијац им правник судске струке могу потпуно ослонити на мишљење спремна и савесна судска лекара, а да са своје стране никако и не заи-

лазе у таке спорове. Зашто да се они бави струком, за коју

нити имају довољно претходне спреме, нити ће је моћи у де1 #