Полиција

РА

ЕЦ

с предметима, обимом, појединим границама, средствима и

методама Судске Медицине, ако је рад, да лекара као полицијског и судског вештака особите врсте (а лекар то доиста

и јесте) целисходно и према закону употреби и правилно «схвати.

|.

Још је стари Турд (Тоџгде5) рекао: „Та тедесте гезоц! Лев аџезНопз, Та јизбсе јез розе“ и тиме је одмах кратко, али јасно обележио однос полицајца, правника и лекара у полицијској струци и правосуђу. И тај принцип спроведен је у свима модерним уредбама и законима — па и у нашим. Параграф 58. нашег кривичног поступка), који говори о односу између правника и појединих вештака у полицијској и судској пракси, гласи овако: „Иследници руководе вештачке игзвиђаје; означују предмете, на које вештаци своју пажњу управити имају, предлажу питања, на која ће они одговарати“. Према тој законској одредби иследник је, дакле, главни фактор и при ислеђењу чисто медицинских питања. Он и у томе правцу „води“ истрагу. (С тога ће од њега много зависити цео исход спора. До њега Бе стајати, којим ће правцем исле-

"Ђење ударити, како ће се даље радити, и са каквим ће се

успехом завршити. А кад закон таку важну улогу и у пита-

њима медицинске природе не намењује лекару, него иследнику

—- правнику = онда је јасно, да код њега мора предпостављати и неку извесну меру спреме и искуства из целокупне области Судске Медицине. Ако ништа друго, тражи од њега, да је упознат са предметима, којима се она бави, и с границама, до којих се поједина питања судско-медицинским средствима и методама поуздано могу решити. Толико мора знати — већ и с тога, што у његову надлежност спада да одлучи, кад и у којим приликама треба да потражи лекара

као вештака; како ће га употребити; како ће се с њим спо-

разумевати и допуњавати и т. д. — У опште: треба да је начисто, како ће ше две разноврсне стручне спреме и њихово практично искуство довести у шакав склад да најбрже и најпоугданије дођу бо крајњег заједничког циља: — до објективне истине.

%) О употреби лекара у судским споровима говори 9. 246,, 248. и 259. грађанског поступка.