Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година ХШ СВЕСКА ЗА ФЕБРУАР 1926. |Бројз3.и 4.

БОРБА ПРОТИВ МЕЂУНАРОДНИХ ЗЛОЧИНАЦА.

(Међународни казнионички конгрес у аугусту године 1925. у Лондону).

Друго је питање, о којем је конгрес расправљао, гласило: На који би се начин могла најуспешније између државе и државе провести борба против међународних злочинаца»

Д-р Ј. Строс, државни одветник у Уг. Храдишту (Чешка), истиче у свом извештају: Пошто су организовани међународни злочинци, потребно је, да се против њих организују и све културне државе конвенцијом, која ће их обвезати, да предузму извесне мере код куће и извесну дужност спрам других држава уговорнира.

Да се што лакше одреди идентитет, пожељно је, да судови држава уговорница, када суде злочинцима на предлог државног одветиника, подједно изрекну, да ли се осуђени према природи његовог злочина и према целом свом животу имаде сматрати опћенито погибељним са стајалишта међународнота. Ово судско решење. обвезатво је за све државе уговорнице све док исти суд након извесног низа година не донесе ново решење да то лице није више међународни злочинац, јер сада живи животом поштена човека. Овакове своје међународне злочинце имаде држава да води у посебном регистру, у коме ће имати сваки злочинац своју фотографију, свој број, свој отисак прстију, кратак опис криминалних његових склоности и ознаку места где борави. Ови се регистри имаду саопћити у препису свим државама уговорницама. Свака држава има да тетовира своје међународне зликовце, Т. ј. имаде сваком на леђима, да не може избрисати, уписати име, број регистра и народност.

Потребно је надаље, да сигурносне власти и судови држава уговорница међусобно опће, када прогоне међународне.

„Полицаја“ - 1