Полиција

зе)

ПОЛИЦИЈА

Година ХШ СВЕСКА ЗА МАРТ 1926. Број 5. и 6.

ОПШТИНА У ФРАНЦУСКОЈ. Увод

У доба, када се код нас чине припреме за доношење основног политичког закона о организацији општина, налазимо да ће за тај посао бити корисно изнети у кратким потезима организацију општине у Француској.

Ако се Француска у науци и иначе, у сравнењу са Енглеском, узима као тип противног централистичког уређења земље, које се развило на континенту, тај карактер њој свакако није дала данашња организација њене општине. Закон

о организацији општине у АЛИ долази у ред добрих и либералних закона.

Озај закон, чију ћемо садржину на овом месту укратко изложити, спада у оне законе, којима се подједнако организују све општине у земљи како сеоске, тако и оне веће, градске општине. Он важи за целу земљу, али је од интереса поменути, да он не важи само за престоницу Француске, за Париз.

Париз има своју специјалну организацију. У њему сваки његов кварт (њих је 20) има посебну своју општинску управу са својим председником на челу им потребним бројем кметова. Грађани у Паризу бирају само својих 80 одборника, а председнике и кметове именује влада, декретом. Стварни председник општине града Париза је начелник округа сенског.

Као што се види Париз ужива врло мало самоуправе, како би ми рекли. Његова организација је изведена нарочито тако, да администрација престонице“ буде стављена у што непосреднију зависност од централне власти.

Општина (ја соттишпе) у Француској је као и у Србији по простору најмања и као таква основна административејединица. Она је уз то као и у Србији правно лице, т. ј. њене

„Полицаја“ 1