Полиција

— 316 —

везивањем коњима за репове или спаљивањем, пошто би их предходно намазали „прахом и катраном“. Поред тога, у Босни је муж секао неверној жени нос и уши, а у Грбљу ју је отпуштао “ошишане главе, ферсана носа и без једнога уха“!'). У Црној Гори и Северној Арбанији прељубници је сечен нос, а њен је сакривац подпадао под крвну освету, као год да је убиство извршио. Но ако би муж браколомнике на самом делу ухватио, имао је право да обоје убије, и да зато ником не одговара. Осим тога, у Северној Арбанији мужеви су своје неверне жене живе драли, као-год оно Муслимани у Босни, који је обичај вероватно од Турака примљен) — У КараЂорђевој и Милошевој Србији, колико се то може разабрати из судских пресуда и протокола, браколомници је за казну ударано 25—30 кампџија, а браколомнику исто толико батина.) — По Душановом Законику браколомници су се казнили одсецањем носа и руку) а законик црногорског Кнеза Данила | прописивао је, ако би ко „своју жену уватио у блудноста, то. му се онда допушта, да може и једно и друго убити; ако ли би она (жена) побјегла, то да јој стана у нашу земљу није“), — Три српска каз. законика (Проте Матеје Ненадовића, састављен првих дана устанка 1904, Карађорђев „Криминални Законик“ од 1807. и „Казнителни Закон за Полицајне Преступе“ од 1850.) који су наизменце важили од 1860. не садрже никакве одредбе о прељуби, али то ипак не значи, да су кривци остајали некажњени за ово дело, јед им се казна одмеравала, као што је горе речено, по обичајном праву, па је мушкарац добијао батине а женска камџије. Наставиће се Пт. Илија Јелић

:) Вук Врчевић, Разни Чланци, 30. ; '

у По причању очевидаца (Леон Ашику, фрањевачки калуђер) последњи _ случај примене ове грубе казне десио се 1910. год. у селу Слези-у у Горњој Шаљи. ·

у Живановић Бранич, 356

#) Новаковић, Душанов Законик, Београд, 1898, чл. 54.

5) Чл. 72. Зборвик Судских Закона, наредаба и међународних уговора по судској струци за Краљевину Црну Гору Књ. Њ, Цетиње, 1912).