Полиција

— 354 —

токолисао фирму, и в) и да је од Тоговачке Коморе добио одобрење за рад (585 1, и 5. тргов. зак. и чл. 5. зак. о радњама). То што се неко лице произвољно издаје и потписује као трговац, без испуњења ових законских услова, нема никакве правне важности, и без утицаја је на утврђивање његовог статуса.

У овом смислу има се ратравити и случај о коме је реч у упућеном питању.

Земљоделац, који се на меници потписао као трговац, може евентуално одговарати за превару (ако би се утврдило да је ишао на обману, односно да поверилац није знао право стање ствари), али се не може лишити благодејања из 5471 тач. 4. грађан. суд. пост. јер је несумњиво утврђено: а) да му је земљорадња главно занимање којом себе и своју породицу издржава, и 6) да се никад није бавио |трговинои нити протоколисао фирму.

Ни у ком случају пак, овог благодејања не могу се лишити његови пунолетни синови — земљоделци — јер се у наведеном законском пропису вели: „Поред тога на сваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не, ако јој је само главно занимање земљоделство“.

Оредбе 85 471. грађан. суд. пост. постављене су у јавном иншересу, и стога све власти, дејствујући у Кругу своје надлежности, морају по званичној дужносши водити рачуна да се право, које је овим законским прописом огарантовано земљоделцу, не повреди.

Према начелној одлуци опште седнице Касац. Суда Бр. 5445/1905, судска оцена о остатку земље треба увек да се врши по имозном стању земљорадника у времену када се предузима извршење пресуде за привашна потраживања.

Према овоме, статус дужника не цени се према моменту његовог задужења, већ према моменшу извршења одлуке судске о његовој осуди. Из овога излази, да се благодејање из 5 471 тач. Фа. грађ. суд. поступка има применити и на она лица, која у времену задужења нису били земљоделци, али су то постала у времену наплате дуга.

Св. Бр. 544.