Полиција

2 от

ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА

0 ПРИЗНАЊУ РАТНИХ ГОДИНА ЧИНОВНИЦИМА И ОСТАЛИМ РАТНИЦИМА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ И СЛУЖБЕ У ВОЈСЦИ БИВ. АУСТРО-УГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ ЗА РАЗВРСТАВАЊЕ И ПЕНЗИЈУ.

Државни Савет у својим Одељењима различито је тумачио чл. 282. Фин. Зак. за 1922/1923, год. који гласи: „Свима вензионисаним и активним Држав. чиновницима с правом на нензију у Србији и Црној-Гори, који су као такви у ратовима 1912—1920. год. закључно били на војној дужности, признаје се право на године. службе за пензију из чл. 22. тач. 3. под а, Закона о устројству војске,“

Први став чл. 282. пом. зак. протумачен је у једном Одељењу Државног Савета у најужем слислу: да су бенефиције у истом изнете признате поменутим чланом само оним, који су имали право на пензију у времену, кад је фин. зак. за 1922/1923. год. објављен. Друго Одељење протумачило је први „етав чл. 282. пом. зак. у ширем смислу: да се израз „с правом на пензију“ има протумачити, да се односи на указне чиновнике, без обзира, да ли су испунили услове односно година службе за право на пензију.

Због овог ово је питање изнето пред Општу Седницу.

Општа Седница одржата 20. октобра 1923. год. под. Бр. 11.295. донела је Одлуку, која гласи:

„Речи с правом на пензију“ у почешку чл 282. фин зак. за 1922/23 годину имају се тумачити у најширем смислу и врема томе урачунати и у минималан рок предвиђен Законом за уживање пензије.“

За овим је дошао чл. 2. Закона о дванаестинама ва јануар — март 192:/25. г., који гласи:

„Сматра се, да од 1. септембра 1923. године, као дана етупања на снагу Зак. о чиновницима и осталим службени' дима грађ. реда не важе одредбе чл. 282. и 283. фин. зак. за 1922/923. г., нити се могу узимати у обзир при примени става ћ. чл. 239. Зак. о чинов. и осталим државним службеницима грађ. реда, пошто су у противности са одредбама чл. 137 н 246. истог Закона“

Због неједнаког тумачења чл.2. пом. Закон Општа Седница