Полиција

— 420 —

„љању донети „правилник“, који. ће изићи после примљена закона. (код садашњег закона прошло је време од 6. јануара до 11. септембра 1922, док је изашао правилвик). Изјављена жалба неће имати обуставну моћ. Пита се пре свега: ко је „заинтересован“ да, има право жалбег Закон мора да буде јасан и тачан!

Комисију, која преузима овакве радње и попис алата, сачињава један орган месне полицијске власти и два грађанина које она одреди. Да се ради овде о некој врсти привремене „заплене приватне својине, која има за циљ да. скрха врат картелираним занатлијама или трговцима. који хоће цене неоправдано повећати или неоправдане цене одржати, то је јасно. "Отворено па је питање теоријске природе, да ли се ради овде о чинима државе у стању нужде (З(аапојгесће) или о некој легалној сервитути државе; но експроприација такав чин сигурно није. Свакако морамо рећи да са гледишта Устава, којег смо разбристрили у уводу, таква одредба о привременој заплени уставним одредбама није супротна Што се тиче извод"љивости и целисходности оваквог прописа, биће говора доцније.

Тарифирање врше општински одбори. У „областним“ И

„окружним“ местима одбори изабраће из своје средине један ужи одбор 5 до 9 чланова, који има ове после и бави се апровизацијским приликама. Овај одбор мора у року од 2 месеца, „одкад ступи пројектовани закон на снагу, извршити тарифирање намирница и оделења за преноћивања. Ако одбор ово "не би учиниој или ако касније не би променио тарифу, премда би била исказана за то потреба, казни одборнике Министар Социјалне Политике, а то само новчано. На такву одлуку може се изјавити жалба Државном Савету. К 1:

Од свих казна, које ће бити изрицане према прописима пројектованог закона, саставиће се „фонд за потпомагање општинских (градских) апровизација и потрошачких задруга“; 'у тај фонд улази и досадашњи „фонд за исхрану сиротиње.“

Тарифе, које одреде горе означени одбори, објављује општински суд (градско или општинско поглаварство) уобичајеним путем, а на потпис саопштава их заинтересованим продавацима, односно сопственицима дотичних радња. Противу ових одлука надлежних одбора о одређеним таксама имају консументи као и продавци или занатлије и т. Д. право жалбе