Полиција

— 431 —

Део УШТ — О синдикатима општина.

Кад општински одбори двеју или више општина једног истог округа изјаве у сагласним одлукама своју вољу, да удруже општине, које представљају, у погледу на какво дело од заједничког интереса и да су решени за то дело жртвовати довољно средстава, онда се такве одлуке подносе окружном начелнику, који на основу мишљења окружне скупштине одлучује, да ли се може одобрити образовање синдиката. — У случају неодобравања, интересовани општински одбори могу тражити, да Држ. Савет одлучи о њиховом тражењу. — Доцније таквом синдикату могу прилазити и друге општине истог округа, што се, по претходном пристанку првобитно удружених општина, одобрава на напред наведени вачин. — Друге општине, гко припадају и суседним окрузима могу, по претходном пристанку већ удружених општина, бити примљене у синдикат, Међутим, у случају неповољног мишљења било једне окружне скупштине било једног окруж. начелника интересованих округа, о приступу нових општина у синдикат решава се декретом по саслушању Држав. Савета (чл. 169).

Синдикати општина су јавне установе, којима се признаје грађанска личност. Закони и уредбе, који се тичу надзора над општинама, примењују се и на синдикате, У случају кад удружене општине припадају разним окрузима, онда синдикат подлеже надлежности начелства оног округа, коме припада општина, у којој је седиште удружења (чл. 170).

Синдикатом управља један нарочито изабрани одбор. Ако декретом о установљењу синдиката није друкчије наређено општински одбори бирају у тај одбор по два делегата за сваку општину (чл. 171).

У којој ће општини бити седиште синдиката одређује се на предлог синдикованих општина одлуком донетом на начин прописан у чл. 169. Правила за рачуноводство општина важе и за рачуноводство синдиката. Ако декрет о установљењу не предвиђа друкчије, дужност благајника синдиката врши благајник општине, у којој је седиште синдиката (чл. 172). ;

Чл. 178 садржи одредбе о функционисању синдикалних одбора.

За рад ових одбора као и за важност њихових одлука